Дипломирани студент Академије ликовних умјетности Универзитета у Сарајеву Ања Грујић графичком иглом ствара невјероватна умјетничка дјела. 

Ањини радови су комбинација техника бакрописа и акватинте, а графичке алатке које користи при раду су игле, гладилице, шабери, ролета, њихалица, преса.

Талентована Ања, са Пала, истиче да је игла графичка техника дубоке штампе добијена механичком методом директног гравирања у металну плочу и да је карактеристична по својим баршунастим линијама.

Графика функционише на принципу на коме су некада штампане књиге – начин пресликавања, а допушта улазак у најситније детаље.

“Постоје три поступка графичке технике. То су висока штампа која обухвата дрворез и линорез, гдје рад на дрвету или линолеуму ножићем режемо, затим дубока штампа која се ради на металним плочама, гдје се хемијским путем уз помоћ киселине јетка плоча и добија одређени цртеж.
Ту је механички принцип уз помоћ одређених графичких алатки које могу да направе цртеж који касније преносимо на папир”, прича Грујићева.

Она напомиње да постоји и равна штампа која подразумијева рад на камену и на свиленом ситу, али да је њено срце освојила дубока штампа која пружа највише могућности и имитира било шта јер тако прави рад који изгледа као слика, као цртеж.

Она истиче за Срну да има тридесетак радова димензије 35 са 50 центиметара и 50 са 70 центиметара, да малом иглом црта и прави скице рада.

“Како си нацртао тако и остаје, нема промјена као са оловком. Ми графичари то што радимо направимо да буде као одраз у огледалу”, објашњава Грујићева.

За квалитетан рад потребно је доста времена јер је то дуготрајан процес који обухвата рад са киселином која се јетка, затим суши и додаје нови заштини слој грунда. Грујићева наводи да је у овој години за шест мјесеци урадила пет радова.

Фигурација и фигуративно сликарство Грујићеву занима и то је нешто у чему жели да се развија.

“Одлучила сам се за фигурацију јер она прати умјетност откако је постала. Тема којом се бавим све вријеме јесу снови – како они функционишу, утичу на човјека. Мотиви су нестварни, несвакидашњи – митолошке приче”, истиче Грујићева која је члан Удружења ликовних умјетника БиХ.

Осим графике која је испуњава, опушта и дозвољава да уђе у сасвим други нестварни, замишљени свијет, који са великом емоцијом преноси на папир или плочу, Грујићева се бави и сликарством и има више од 100 слика.

Ања Грујић тренутно живи у Београду и планира да упише мастер студије.

Оно о чему она сања јесте да једног дана има самосталну изложбу, покуша да успије и развија у умјетности, те да његује и од заборава сачува савремену умјетност и неке њене специфичне дисциплине.