Дјевојка која је за неколико минута остала без најмилијих, када је 21. марта изгорјело неколико станова у Булевару Милутина Миланковића, каже да је тек сад свјесна шта ју је задесило.
– Што више вријеме одмиче, све ми је теже и теже, јер ми фале моји мама, тата и брат. Не желим да ико замишља како то изгледа када све изгубиш за једну ноћ – овим ријечима је почела своју исповијест Ања Стојановић (25), која је у пожару остала без мајке Љиљане (51), оца Зорана (52) и брата Александра (26), као и два пса, пише Курир.
Подсјетимо, ватрена стихија, која је буклнула 21. марта рано ујутру у згради “телевизорки” у Булевару Милутина Миланковића на Новом Београду, однијела је животе седморо станара солитера, међу којима и читаву Ањину породицу.
Комшије су хероји
– Када се све то догодило, изгледало је као нека животна пауза, налазите се у вакууму и имате потпуну блокаду мисли и осјећања, али онда постепено почињете да будете свјесни свега и све је теже и теже. Биће ситуација у којима ће ми и те како фалити и моји родитељи и брат и кућни љубимац, али човјек мора да се носи са животом – прича ова храбра дјевојка.
Она је кобног дана избјегла смрт јер је вече прије трагедије остала да преспава код друга у комшилуку пошто није жељела да прекрши забрану кретања, која је у то вријеме била на снази.
– Нисам жељела да прекршим полицијски час и остала сам ван куће. Мене је Бог сачувао смрти. За мене су хероји комшије, које су се сатима суочавале са смрћу у својим становима, а данас су успјели нормално да живе. Најбољи друг мог брата се спасао и помогао другима да се спасу, било му је тешко као и свима, али данас ради, брине о себи – каже Ања.
Дата нам је прилика
Наглашава да је током ова два мјесеца имала велику подршку вјереника, комшинице Вере, свог најбољег друга и његове породице, али и комшија и рођака, као и баке.
– Ми који смо остали у животу морамо бар из поштовања према својим најмилијима да будемо јаки и најбољи што можемо јер нам је дата прилика за то. Нисмо џабе остали живи, морамо да се трудимо да оправдамо све оно што су они радили за нас, моји родитељи за мене у одрастању, мој брат, ког сам безгранично вољела, и због њих ја морам остати на ногама. Захваљујући успомени на моје родитеље имам само једну опцију, а то је да будем здрава, нормална и да оправдам све што су они икада урадили за мене – поручује Стојановићева.
Пожар какав Београђани не памте букнуо је у стану непокретног Зорана Станисављевића (61), а потом се брзо проширио и на станове изнад његовог. Осим Станисављевића и Ањине породице, настрадали су и брачни пар Марија (45) и Александар Несимовски (47) и Лепосава Лазаревић (88).
Дирљив гест у част настрадалих – засадили седам платана за седам жртава
Станари “телевизорке” јуче су у сарадњи са ЈКП “Градско зеленило” посадили седам платана на травњаку испред зграде.
– Иницијатива је кренула од комшија и ово смо урадили из пијетета према страдалима. Контактирали смо са “Зеленилом”, а они су нам омогућили ово у знак сјећања на наше најмилије. Посађено је седам платана за седам преминулих и два жбуна за два пса која су страдала – казао је Бранислав Несимовски, тата и свекар погинулих Александра и Марије.
– Они знају да је моја породица била ту за сваки проблем и да су наша врата увијек била отворена. И сада се држимо заједно – каже она.
