Посљедњих година, па и деценија, постало је увријежено мишљење да млади морају ићи на студије јер су без факултетске дипломе безвриједни. Без обзира на застарио и нефункционалан образовни систем, који није у складу са потребама тржишта рада, велика се већина младих одлучује на упис факултета послије завршене средње школе.

Неко има афинитета према техничким факултетима, неко према друштвеним, али учинити прави избор није нимало лак задатак. Најчешће, и кад заврше факултет, млади се налазе у ситуацији да посједују диплому, али не и вјештине и компетенције неопходне за стварање и напредак у каријери. Са друге стране неизвјесност око будућег запослења отежава сам избор.

Да ли ће коришћење видеоконференцијских алата за организацију предавања, до ког је довела пандемија вируса корона у свијету, а како је најавио Министар Рајчевић прећи на најчешћи облик наставе у будућности, остаје нам да видимо.

Кад се већ мијења начин слушања предавања, право је вријеме и да се на нашим универзитетима уради темељна промјена наставних планова и програма, тако да буду модерни, практични и усклађени са тржишним потребама.

Избор мјеста студирања такође није лак, поготово што је то питање повезано и са усмјерењем односно профилом факултета. С обзиром да то питање директно утиче и на демографску слику, занима нас гдје ће наши будући академски грађани почети студирати?