Становници Пала, ратне престонице Републике Српске, у разговору са репортером агенције Ројтерс отворено су говорили о својим највећим бригама. Кажу, не можемо живјети сами.

Забринутост око Додикових корака да блокира рад државних институција БиХ и напусти, осјећа се у разговорима репортера Ројтерса са становницима Пала.

- Још увијек праћена етничким подјелама, БиХ се налази у највећој политичкој кризи од краја рата док Додик настоји повући Републику Српску из оружаних снага, правосуђа и поресног система БиХ, подсјећа се у тексту - који преноси N1.

Даље наводе да у Републици Српској није направљено поуздано испитивање јавног мишљења о овом питању, а Срби који су запослени у јавном сектору којег контролише Додикова странка одбили су да говоре на ову тему из страха од губитка посла.

Због свега тога, тешко је процијенити пропорције сепаратистичког расположења у Републици Српској, наводи Ројтерс.

У тексту се каже да они који раде у приватном сектору или су пензионисани, згражавају се над оним што виде као рецепт за невољу у Додиковим поступцима.

- То ће бити потпуна катастрофа. Биједа би била још већа. Колико народа би изгубило послове? - каже Радомир Шкобо, техничар за гријање у тржном центру, коментаришући могућност сецесије ентитета.

Многи становници Пала су запослени у Сарајеву, главном граду и центру другог ентитета, ФБиХ. 

- Многи од нас раде у Сарајеву и мислим да не можемо живјети одвојено. Мислим да је то немогуће, не можемо живјети сами - сматра Ковиљка Нинковић, његоватељ за старије особе.

Господин који је у Палама продавао вино изложено у ауту, представио се као Миро, а рекао је како сепаратизам не би донио ништа обичним Србима који се муче с незапосленошћу, дубоком корупцијом и економским неприликама.

- Живимо јадно. Политичари узимају колико год могу, а мали људи ништа. Ништа нећемо добити сецесијом. Доста нам је свега. Једино што нам треба је мир како бисмо наставили и остали у добром здрављу - додаје.

Народ више није расположен да ратује

- (Одвајање РС од БиХ) се не може десити све док се сва три народа не договоре о томе. Народ више није расположен за рат, схватили су да је то бесмислено - наглашава 85-годишњи Чедо Бојановић.

Након рата 90-их, у којем су живот изгубили 100,000 људи, БиХ је подијељена на два ентитета који су повезани са слабашном централном владом, коју потпомажу међународни мировни дипломати како би потпомогли функционалнију државу.

Додик, члан Предсједништва БиХ из реда српског народа, жели поништити реформе и вратити се на Дејтонски мировни споразум из 1995. према којем су сва овлаштења била повјерена ентитетима осим фискалне, монетарне и спољне политике.

У тексту се подсјећа и на раније изјаве тој агенцији Милорада Додика и лидера највеће опозиционе странке СДС-а Мирка Шаровића.

Додик је тада рекао да није спреман жртвовати мир да би постигао своје циљеве, док је Шаровић казао да “Додик нас увлачи у опасно коцкање које није потребно ни Републици Српској ни БиХ – једностране потезе који угрожавају мир и сигурност у цијелој земљи”.

Гордана Катана, политички аналитичар, рекла је да је Додик има подршку углавном од запослених у јавном сектору “и мале групе екстремиста”. Али не вјерује како има подршку јавности за “авантуру која би завршила ратом”.

Нагласила је како Додик више не посједује двотрећинску већину у ентитетском парламенту и стога тренутно може доносити само необавезујуће декларације, а не законе који подржавају раздвајање.