Апел српских историчара и јавних радника за заштиту српског културно-историјског насљеђа у БиХ је аларм за узбуну јер су мистификације и фалсификовање историје на овом простору постале смишљен поход на српску културно-историјску баштину, истиче декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић.

Мастиловић у изјаву за Срни наводи да су те мистификације досегле невјероватне размјере, те да више није ријеч само о очигледној политичкој, вјерској или националној ангажованости историографије.

- Нема сумње да је груби и неразумни покушај отимања `Чајничког четворојеванђеља` из окриља Српске православне цркве, а самим тим и из српског етничког бића и културно-историјског насљеђа српског народа, представљало црвену линију која је мобилисала српске историчаре да реагују на овакав начин - наглашава Мастиловић.

Мастиловић истиче да они који су насрнули на "Чајничко четворојеванђеље" вјероватно нису ни били свјесни чињенице да оно за српски народ није само културно-историјска баштина, већ и света богослужбена књига, увијек живо молитвено штиво литургијског сабрања, које је српски народ чувао као највећу светињу вијековима уназад.

Према његовим ријечима, сваки историчар зна, још од прве године студија, да историје има тачно онолико колико има историјских извора, ни мање ни више, а све остало је у домену нагађања и мистификације или је у служби одређеног наратива који има своју дневнополитичку употребу.

Он указује и да историјски извори знају често да буду непријатни свједоци прошлости за оне којима историја служи за стварање и његовање одређеног наратива.

- У том контексту нема сумње да бројни историјски извори који непобитно свједоче о непрекинутом континуитету битисања српског народа на овом простору од раног средњег вијека до данас, за творце одређених наратива представљају не само непријатне чињенице већ и непремостиву препреку у креирању за њих пожељне слике прошлости - наводи Мастиловић.

Мастиловић каже да је већ одавно постало јасно да је дио историографске продукције у БиХ политички ангажован и смишљено фокусиран на формирање колективне свијести једног народа.

- Та појава је опаснија него што се обично сматра, јер настоји да читаве генерације одгоји у оковима наметнуте, исконструисане националне свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, с представама о прошлости које су у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и са здравим разумом - категоричан је Мастиловић.

Он каже да то "организовано черупање и цинично прекрајање" историјских чињеница, које обављају "ужурбани памфлетисти историографије", како је некада овакве појаве називао Лисјен Февр, у научном смислу неминовно носе печат кратког даха, али њихове посљедице за будућност и суживот народа на овом простору могу бити знатно дубље, трајније, а самим тим и погубније.

- Ми, истраживачи, историчари, професори и јавни радници из Републике Српске и Србије, свједоци смо све чешћег и очигледнијег рада на кривотворењу историјских чињеница о средњовјековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ - констатује Мастиловић.

Он подсјећа да историјски извори спомињу Србе као народ који насељава ова подручја још од прве половине седмог вијека, док о српском вјековном континуитету говоре бројни историјски споменици, као што су Повеља Кулина бана, повеље других средњовјековних владара Босне, Мирослављево јеванђеље и други, уз разноврсне археолошке локалитете.

Мастиловић указује да је покушај својеврсног историјско-идентитетског инжењеринга започет системским организованим кривотворењем историјских чињеница од аустроугарске државе током њене окупације ових области, а јавља се и данас у различитим, још перфиднијим, формама.

Истраживачи, историчари, професори и јавни радници из Републике Српске и Србије, упутили су недавно јавни апел у којем истичу да су свједоци све чешћег и очигледнијег рада на кривотворењу историјских чињеница о средњовјековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ.