Једанаест аутобуса и више путничких возила са учесницима марша "Стазама егзодуса 2026" кренуло је из Добоја ка Тумарама у ФБиХ.

Одатле ће пјешачити 22 километара до Стога, у знак сјећања на 31 годину од страдања и прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје, те јужног и западног Озрена.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићани са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је Срни да Срби, који су некада живјели на том подручју, сваког 10. септембра организују марш "Стазама егзодуса", са којег већ годинама позивају оне који знају да кажу гдје су тијела 129 Срба са тог подручја који су живи заробљени, као и да налогодавци и извршиоци стравичних злочина буду санкционисани.

Секретар овог удружења Зоран Панић каже да ће аутобуси са учесницима, који долазе из разних крајева Републике Српске у којима су пронашли спас након прогона, кретати на релацији Добој-Грачаница-Лукавац-Модрац-Турија–Тумаре, пише Срна.

У 7.30 часова почело је окупљање учесника у насељу Тумаре код цркве Пресвете Тројице гдје су присуствовали богослужењу, након којег су кренули стазом камионског пута маршрутом Тумаре-Бријесница Горња-Кврга Малчићи-Боровци–Лозна–Стог.

Стаза којом ће се кретати учесници марша дуга је 22 километра, а завршиће се у насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи. Ријеч о камионском путу којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

Долазак и окупљање учесника код Цркве Светог Ђорђа планирано је између 14.00 и 15.00 часова, гдје је предвиђена литургија и прислуживање свијећа за погинуле и нестале, полагање вијенаца, пригодно обраћање званица и домаћина, те ручак за учеснике марша и госте.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна".

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

Тада је спаљено више од 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће, окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића тренутно су осућени само ратни злочинац и некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић на три године пред Хашким трибуналом, као и ратни злочинац, командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, којем је Апелационо вијеће Суда БиХ правоснажно одредило казну од осма година затвора, које не издржава након бјекства из БиХ.

Махмуљин је један од деветнаест идентификованих и дјелимично идентификованих лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве о злочинима почињеним над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.