Свих дванаестеро крстио је Здравко Бабић.

Прича о куму посебна је. Није их спојила родбинска веза. Здравко и супруга Јелена прве су комшије ове вишечлане породице. Када је друга помоћ самохраној мајци изостала, они су се први нашли у невољи.

Сада су везе одлучили учврстити невидљивим, али снажним нитима. 

Оно што их спаја у очима и срцима свих има посебну тежину. 

Мајка Свјетлана не може сакрити осмијех са лица. А и зашто би. Награда за године у које су стале многе борбе – каже овај је дан.  

Здравко Бабић, прије свега човјек великог срца учинио је дјело немјерљиве вриједности.