Члан Културно-умјетничког друштва /КУД/ "Завичај" Сокочанин Драган Боровчанин /65/ посјекао је бадњак на свом имању и оставио га испред куће, гдје ће га унијети након службе у цркви, чиме су у његовој породици почеле главне припреме за прослављање најрадоснијег празника код Срба - Божића.
Боровчанин је обичаје посвећене обиљежавању Рођења Богомладенца наслиједио од оца, а данас их преноси на сина и унуке, како се то ради, каже, "од памтивијека".
- У сјечење бадњака на ширем подручју Романије иде се на Бадњи дан, са првим пијетловима, са младим потомцима како би им остао у драгом сјећању тај чин радости у част Божића - прича Драган.
За бадњак или "весељак" одабере се младо храстово дрво на коме се задржало много сувог лишћа јер тако "китњаст" домаћину доноси добру годину.
- Бадњаку се прилази са источне стране поздрављајући га ријечима: `Помаже Бог, бадњаче, мој мили рођаче!`, затим се очита Оченаш и прска житом из рукавице - каже Боровчанин.
Он наглашава да се бадњак сијече са три јака ударца оштром сјекиром да би са њега отпао већи ивер или "треска", која се обавезно носи кући.
Вјерује се да ће, уколико тај комад дрвета буде већи, бити бољи кајмак и саће у кући домаћина.
- Тај комад бадњака домаћице су некада стављале између чанака и карлица, дрвених посуда у којима се разливало млијеко за сакупљање кајмака и павлаке, а данас за то користе квалитетне шерпе - наводи овај домаћин и напомиње да се комад тог древета ставља и међу кошнице у пчелињаку за бољи принос меда.
Бадњак се, уз помоћ унука или сина, ставља на десно раме и носи кући, гдје га домаћица дочекује и попрска житом.
Он додаје да се од бадњака одсијеку три мања комада у близини шпорета /некада кућног огњишта/ да дочекају "полазника" - драгог госта који ће први ући у кућу домаћина на Божић.
Након тога, наглашава Боровчанин, у друштву комшија и пријатеља пече се јагње или прасе на ражњу, што се у његовом крају назива "припремом заоблице", чиме ће се на Божић ујутро укућани омрсити након дугог поста, који се сматра најбољом духовном припремом за прослављање Рођења Господа Исуса Христа.
Боровчанин наводи да на Божић ујутро полазник џара ватру у кући домаћина наложену комадима бадњака настојећи да буде што више варница и говори: "Колико варница, толико у нашег бана-домаћина било оваца, јагањаца, новаца, сваке среће и мале дјеце!".
Након што полазник остави ситног новца за домаћицу, услиједи низ обичаја уз божићну трпезу, од којих је централни - подјела чеснице, у којој се уз ситне симболе од дрвета налази и новчић, који обећава пун новчаник оном члану породице који добије комад у којем се крије пара.
Боровчанин истиче да прослављање Божића, уз службе и литургије у црквама, увијек протиче уз низ народних обичаја који се своде на жеље да породица буде здрава и на окупу, да година буде родна, "благо" /стока/ у оборима добро и да се чланови породице међусобно слажу и поштују.
Као члан соколачког КУД-а "Завичај", у складу са програмом рада овог друштва, Драган Боровчанин настоји да сачува од заборава народне обичаје свог краја, преносећи их на млађе нараштаје.
КУД "Завичај" основан је 2017. године на Сокоцу са циљем да се очува породично насљеђе, изворне пјесме, те фолклорна и етно традиција као дио богате културне баштине ширег подручја Романије и Гласинца.
