Једна од најстаријих Српкиња Милица Јовић прославила је 6. новембра у Лондону 105. рођендан! Честитали су јој британски краљ Чарлс и краљица Камила, што је за њу изузетна част!

Бака Милка, како је од милоште зову, рођена је у Далмацији, живјела у Македонији, потом у Србији, а онда се 1953. преселила у Енглеску са сином Драганом. Ова витална бака добила је и честитку за 100. рођендан од краљице Елизабете.

- Много сам срећна због честитке коју су ми упутили краљ Чарлс и краљица Камила. Волим краљевску породицу и за мене је част што они знају моје име - поносно каже бака Милка за Курир.

Славље уз породицу и ужичко коло

Дотјерала се за диван дан, отишла је код унука Михајла у фризерски салон да јој направи фризуру и обукла најљепшу тоалету .

- Прво смо сви отишли код сина Драгана и његове жене, ту сам заиграла и ужичко коло. Били смо и на вечери у ресторану. Лепо смо се провели, јела сам шпагете. Код куће спремам српска јела, а када изађемо негде породично, онда волим италијанска – каже Милка.

Породица као највећа радос

Има сина Драгана (83), два унука и једну унуку - Новака (52), Михајла (42) и Дани (56) - и четворо праунука, узраста четири, шест, десет и 16 година. Живи сама, али сви су у близини, тако да јој је кућа увијек пуна радости. За њену дуговјечност заслужни су, вели, много рада и српска јела, посебно кисели купус.

- Хвала богу што ми је дао здравља, пуно сам радила у задругама, копала и свашта да бих дете очувала. Била сам раздвојена од мужа Ристе девет година – прича.

Животне станице – од Македоније до Лондона

Никада није имала жељу да се врати у Србију, јер је у Лондону са мужем изградила лијеп живот, а било је и доста Срба са којима се дружила.

- У септембру сам била у Херцег Новом, у кући свог сина, три недеље. У Србији смо сви породично били када сам имала 99 година, обишли смо фамилију у Панчеву и Лесковцу, а ишла сам и Македонију на мајчин гроб. Имала сам шест месеци када је мој отац добио посао у Македонији. И мужа сам упознала тамо, био је жандарм – додаје Милка.

Присjетила се младости, љубави, али и тренутка када су Ристу заробили Нијемци у близини Куманова.

- Немци су 1941. раздвојили жене и мушкарце. Плакала сам, нисам знала шта да радим. Пришао ми је немачки војник, видео је сузе. Показала сам прстен и некако објаснила да су одвели Ристу. Било му је жао: "Чекај ме ту!" Почело је да се смркава, појавио се и повео ме преко брда, тамо где су држали мушкарце.

Повикао је: "Ко је овде Риста?" Нешто је рекао другом Немцу. Извели су Ристу. Војник је имао бомбоне, дао нам по једну: "Идите!" Вероватно да сам тада Ристу спасла смрти -присјећа се Милка.

Отишли су у Куманово, а наредног дана у Лесковац, гдје је живјела Ристина фамилија. Видјели су камион и немачког војника који их је пустио.

- Махао нам је, смејао се! – каже.

Лондон као нови дом

Риста је ангажован у војној стражи, а 1944. побјегао је пред партизанима за Аустрију, био је за краља.

- Провео је неко време у кампу у Италији, после у Немачкој, одакле је отишао у Енглеску као избеглица. Мени комунисти нису дозвољавали да идем. Живела сам са сином у Старчеву – истиче.

Један енглески политичар је причао с Винстоном Черчилом да ургира код Тита да се омогући женама чији су мужеви емигрирали у Енглеску да добију визу.

- Била је вест у новинама, чим сам је видела, узела сам сина, имао је девет година. Риста га је последњи пут видео као бебу. Експресно су ми дали пасоше и кренули смо у Енглеску 1953. – наводи Милка.

Живјели су на сјеверу, а кад је кренула на службу у српску цркву у Лондону, одушевила се љепотом града.

- Рекла сам: "Ристо, селимо се у Лондон!" Он је радио у фабрици, а ја као кројачица. Посао сам носила и кући. Једно време сам шила и за чувени "Диор". Купили смо једну кућу, па другу, а потом и мали хотел. Живели смо баш лепо - похвалила се. Риста је сахрањен у Лондону, а каже и она ће.

Витална и у 105. години

Бака Милка иначе воли да чита и рецитује, а њен унук Новак објавио је на Инстаграму снимак како без грешке говори пјесму "Ко удара тако позно".

- Научила сам је 1930. и памтим је још. Волим да идем у набавку са унуцима, волим да пијемо капучино. Чистим, усисавам, сама се туширам. Има једна женица која дође да ми помогне, али све могу сама. Ево, баш сам малопре правила палачинке - каже бака Милка, која је ауто возила до своје 97. године.

Сада се спрема да са најмилијима прослави Светог Николу.