Поводом завршетка концертне турнеје посвећене стваралаштву руског композитора Николаја Римског-Корсакова на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву уприличен je гала концерт. На програму концерта су била дјела Николаја Римског-Корсакова, Франца Листа, Клода Дебисиа, Алесандра Страделe и Оторина Респигија, а концерт је одржан у новој камерној сали факултета.

Ово је била идеална прилика да разговарамо са Бартоломејом Станковићем, пијанистом, ванредним професором на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, вишеструко награђиваним, цијељеним и признатим умјетником, чуварем босанскохерцеговачког умјетничког наслијеђа.

На самом почетку разговора за портал Катера, Станковић нас је замолио да разговарамо и расвијетлимо лик Луне Ковач, студентице 2. године Смјера за клавир Музичке академије и главне протагонистици ове гала вечери.

Бавећи се педагошким радом, поучавањем и преношењем свог богатог знања и искуства на млађе генерације, наш саговорник је концерт препустио управо Луни Ковач, али и гошћама концерта, Елени Оро и Анастасији Ђорђић, такође, својим студентицама.

На питање колика је срећа за једног професора када на сцени посматра своје студенте који беспријекорно свирају, Станковић је одговорио да је то, заправо, једина срећа сваког професора.

- Када говоримо о извођачким умјетностима, попут клавира, посматрати своје студенте како на позорници освајају срца публике, за мене је то смисао постојања професора. Наравно, ту су и други успјеси, али ја сам става да је у музици тешко оцијенити шта је то најбоље, прије је бих рекао да је љепота у различитости извођења музике. Постоје неке друге дисциплине у којима се резултати могу мјерити. Посебно ме радује да су моји студенти прихватили идеју да заједнички реализујемо овај концерт, а најпоноснији ћу бити када ме за пар година ти исти студенти позову да дођем на њихове концерте, када ће већ вити успјешни млади музички умјетници – истакао је Станковић.

Фото: Велија Хасанбеговић

И управо због тога, због несебичне љубави коју пружа својим студентима, а коју смо ми осјетили у свакој његовој реченици, редове овог текста посветићемо и Луни.

Али, још мало да разговарамо са професором.

Наш угодни разговор била је прилика да га питамо какав је осјећај био извести концерт у новом амбијенту, с обзиром на то да је свима познато да досадашњи услови на Музичкој академији у Источном Сарајеву нису били добри.

- Било је веома лијепо и топло. Услови у новој згради Музичке академије УИС су веома добри, наравно као и свака нова зграда у првој фази коришћења има неке своје„дјечије болести“, али временом ће то све бити сређено и доведено до савршенства. Било је дивно свирати пред пуном двораном, драгом публиком која се тако срдачно одазвала на позив на концерт поводом завршетка турнеје. То значи да постоји критична маса у Источном Сарајеву и да је публика жељна квалитетних концертних дешавања попут овог, посвећеном стваралаштву руског композитора Римског-Корсакова, који истини за вољу, није баш често на репертоарима концерата на нашим просторима – појаснио је он.

На програму гала концерта нашла су се и дјела Франца Листа, Клодa Дебисиa, Алесандра Страделa и Оторина Респигија, а посебност концерта је било извођење дјела "Концерт за клавир и оркестар у цис-молу оп.30" композитора Николаја Римског-Корсакова.

Настојећи да наше читаоце упозна са ликом и дјелом овог руског композитора,  Станковић је навео да је концерт за клавир и оркестар Римског-Корсакова романтични концерт, посвећен гласовитом пијанисти и композитору Францу Листу.

- Римски-Корсаков је компоновао овај концерт у раздобљу од 1882. до 1883. године, а главна тема концерта је посуђена из старе руске народне пјесме „Рекрутскаја“, коју је забиљежио у својој збирци пјесама руски композитор Милиј Балакирјев, велики пријатељ Римског-Корсакова, оснивач групе композитора „Руска петорка“ у којој је дјеловао и сам Римски-Корсаков. Концерт је по узору на Листове концерте једноставачан, али унутар цјелине постоје три става који су међусобно повезани солистичким каденцама. Такође, концерт отприлике траје 16 до 18 минута, што је заправо идеална минутажа за данашње трендове и публику, поготово када узмемо за успоредбу један Брамсов концерт у Б-дуру који траје „гигантских“ 55 минута – навео је он.

Музику Римског-Корсакова је слушала препуна сала Музичке академије, унијете су и додатне столице, па смо нашег саговорника питали да ли то значи да млади данас слушају класичну музику.

- То је увијек тешко питање, поготово ако немате резултате истраживања. Мислим да се класична музика слуша и да је данас, ако говоримо о концертима, јако важан и маркетинг, јер у свој количини информација које су доступне људима, треба се наћи и информација да ће бити одржан концерт. Ту дугујемо захвалност и Вама, представницима медија, који нас никада не одбијете за сарадњу. Дакако, присутност других жанрова музике је сигурно већа у односу на класичну музику, али увијек се треба водити тиме да свако треба да слуша оно што жели да слуша.

А која дјела и ауторе слуша он, за своју душу, упитали смо га.

- Претходних мјесец дана сам често слушао симфонијска дјела Римског-Корсакова, а овај мјесец ћу слушати симфонијска дјела његовог великог пријатеља, Пјотра Иљича Чајковског. Како кажете, за своју душу, то су углавном дјела симфонијске музике, с тиме да то није слушање за „опуштање“ него је ријеч о активном и аналитичком слушању. С друге стране, како сам велики љубитељ олдтајмер возила, у тренуцима када уживам у вожњи своје „стодвадесетчетворке“, волим слушати и истраживати страну музику осамдесетих.

Овај уважени професор је познат по томе што његује и чува сјећање на босанскохерцеговачке умјетничко насљеђе и благо. На три албума Balkan Madness, Voyage i Resonance овај пијаниста извео је 33 композиције босанскохерцеговачких композитора.

Фото: Велија Хасанбеговић

Прије него што је ријеч „препустио“ својој студентици, нисмо могли а да уваженог професора не питамо да ли је „његова сврха постојања откопање управо тог блага“?

- Далеко од тога, ја сам само у једном периоду свог живота интензивно истраживао стваралаштво домаћих композиотра. То ми је заиста чинило велико задовољство, посебно сарадња са живућим композиторима попут Дражана Косорића, Давида Мастикосе, Хајрудина Мухића, наших професора на Музичкој академији Валентине Дутине и Војислава Ивановића, младих композиторских нада попут нашег студента Бењамина Рибића или рецимо Пеђе Харта, такође нашег професора, којем дугујем велику захвалност на високо професионалној квалитети снимка, микса и мастеринга поменутих издања. Велика част и задовољство ми је било одржати концертну турнеју с предавањима (2023. године) поводом обиљежавања 90. годишњице рођења композитора академика Војина Комадине (1933-1997), првог декана Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву – закључио је он и ријеч препустио Луни Ковач.

Не могавши да сакрије одушевљење, она је навела да није ни слутила како ће се све одвијати. Кренуло је као представљање прогрома другог семетра, а завршило као озбиљна турнеја од 15 концерата у градовима Републике Српске, ФБиХ и Црне Горе.

- Концерте смо имали у Зеници, основној музичкој школи у Бањалуци и Музичкој академији у том граду, Херцег Новом, Котору, Гацку, Требињу, Тузли, Бијељина, Травник, Мостар и Источно Сарајево – рекла је она.

Фото: Анастасија Вулетић/louvre.jpg

Признаје, осјећања су јој се смјењивала, понекад ни сама није могла да повјерује да су сале пуне до посљедњег мјеста, а да је она главни протагониста концерата.

- Имала сам прилику да ме доста професора клавира чује, како старији тако и млађих, и да ми свако од њих удјели комплимент и савјет. Јако ми значи њихова подршка, али и подршка колега, других студената. Упознала сам много људи и све ми је то помало чудесно – рекла је она.

Ова млада умјетница је навела да највећу захвалност дугује професору Станковићу, који јој је, истиче, највећи „вјетар у леђа“.

Фото: Анастасија Вулетић/louvre.jpg

Утисци са концерта у њеном граду су посебни, на сцени су се смјењивали гости, баритон Синиша Маркановић, члан Опере Народног позоришта Сарајево, те Елена Оро, Анастасија Ђорђић, колегинице са прве године Музичке академије у Источном Сарајеву.

- Велика ми је част што је познати баритон Синиша Маркановић био гост на мом концерту – рекла је она помало стидљиво изговарајући ријечи "мом концерту".

Наша саговорница истиче да је одабрала прави животни позив, да је умјетност њен живот, концерти и пуне сале њена будућност, те да планира уписивати мастер стидије.

Ипак, закључује, најприје да заврши основне.