Сарајево као тема и мотив у српској поезији 20. вијека било је данас у фокусу округлог стола одржаног на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, у оквиру манифестације „Дани Жељка Грујића“.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула истакао је да су претходна три округла стола била посвећена књижевном, културном и новинарском раду Жељка Грујића, а као резултат тих разговора објављен је и зборник радова.

- Ове године говоримо о Сарајеву у српској поезији 20. вијека, што је, такође, велика Жељкова тема. Идеја је да сваке године обрађујемо значајне теме које су се тицале његовог рада, али и оне важне за српску књижевност и културу - рекао је Бартула новинарима.

Бартула је истакао да Сарајево представља велику тему српске књижевности и културе, посебно за људе који живе у БиХ, те да је током округлог стола било ријечи о пјесницима који су овај град уврстили у свој књижевни и поетски опус.

У оквиру округлог стола представљена је и антологија „Сарајево у српској поезији 20. вијека“, коју је приредио академик Ранко Поповић, а у којој су заступљени стихови 60 пјесника.

Бартула је додао је да је то први зборник у потпуности посвећен теми Сарајева у српској поезији и да су заступљени пјесници различитих генерација и поетика, од Владе Дијака до млађих аутора, међу којима су Огњен Кандић и покојна Ања Јефтић.

Пјесник Ђорђо Сладоје рекао је да према Сарајеву има амбивалентан однос, јер га је тај град истовремено привлачио, одбијао, али и помало плашио.

Говорећи на округлом столу, Сладоје је навео да је Сарајево његове младости, током седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, било град по мјери младог човјека, у којем је свако могао да пронађе нешто за себе.

- Било је ту забаве, спорта и догађаја високог естетског садржаја. Имао сам много лијепих тренутака, али и осјећај дубоке усамљености и трепета, као да се у ваздуху осјећала нетрпељивост. Упркос свему, према Сарајеву не могу говорити с мржњом, јер сам у том граду проживио важан дио живота - истакао је Сладоје.

Према његовим ријечима, о тадашњем књижевном животу најбоље је свједочило издаваштво, будући да су угледне издавачке куће годишње објављивале свега неколико књига поезије.

Сладоје је рекао да књига, када се објави, прође процедуру од уредника и рецензената до издавачког савјета који је бринуо о идеолошкој и политичкој чистоти, а када је објавио књигу код Веселина Маслеше, могао је рећи: "Сад сам помало пјесник.

Књижевница Сања Савић Милосављевић рекла је да је о овој теми говорила из свог личног и интимног доживљаја, настојећи, у духу Жељка Грујића, да распетља својеврсну идентитетску драму која се, како је навела, у нашим душама запетљала током деведесетих година прошлог вијека.

У амфитеатру Филозофског факултета вечерас од 19.00 часова биће одржано и пјесничко вече посвећено пјеснику Ђорђу Сладоју, поводом 50 година од објављивања „Дневника несанице“.

Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву. Од почетка рата био је запослен као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник Срне.

Грујић се почетком 2000. године повукао из новинарства, а од 2004. наставио је професионални рад у Народној библиотеци на Палама, гдје је покренуо Завичајно одјељење, које данас важи за једно од најбољих у Републици Српској.

Био је члан Удружења књижевника Републике Српске и аутор више запажених књижевних дјела.

Грујић је преминуо 3. септембра 2022. године на Палама у 61. години.