Мало ствари у животу пружа толико среће као бебин први осмијех.

Према студији калифорнијских научника са Универзитета у Сан Дијегу, чини се да бебе савршено разумију како одрасле да учине срећнима.

Научници тврде да се бебе свјесно смију мајкама јер очекују да им оне врате истим изразом лица. Бебе, наиме, успостављају ову врсту комуникације с мамом јер је воле видјети како се смије, тврде научници. У истраживању су учествовале бебе између четири и 17 седмица старости те њихове мајке.

Научници су жељели открити које реакције настају кад се мајка и дијете истовремено осмјехују и кад се ниједно не смијеши. Испитивали су и шта се догодило кад се само мајка смијешила те шта кад се само дијете смијешило.

Да би измјерили учинке тих понашања мајки и њихових беба користили су технике које се користе у роботици, психологији и технолошкој науци. Бебе су показале специфично понашање кад су се њихове мајке смјешкале у односу на понашање кад су имале озбиљан израз лица.

Бебе су се мајкама осмјехнуле кад су им се мајке, гледајући их у очи, насмијешиле, што су научници и очекивали. У ситуацији кад су се већ (одраније) насмијешене мајке окренуле према својој беби, догодило се супротно: бебе им нису узвратиле гесту.

Бебе су, наиме, враћале осмијех само кад је он био спонтан и искључиво усмјерен и намијењен њима.

Научници који су спровели експеримент потврдили су и да је потребно играти се с бебама како би се оне насмијешиле. Студије су већ давно показале да дјеца уче имитацијом. Њихова перцепција је врло оштра од најраније доби, а све што се ради с њима буди у дјетету неуролошки одговор.

Дакле, ако беба види да је мајка срећна док је гледа, копираће је, ако одрасли руком узму играчку, то ће учинити и дијете. Аутори студије истакли су како су овим истраживањем утврђене основе интеракције између беба и родитеља, нешто што досад није било истражено.

Дјеца се смију до 400 пута на дан, а одрасли око 17

Звучи невјероватно, али научници су доказали да се дјеца смију до 400 пута на дан (највише између пете и шесте године), а одрасли око 17 пута дневно. Када се смијемо, цијели организам се покреће, узимамо много више кисеоника, расте нам крвни притисак, јача имунитет, потиче се лучење хормона раста, а мозак ослобађа хемијски спој ендорфин који је заслужан за срећу.

Неонатолози тврде да се дијете смије или осмјехује још у мајчином стомаку, у посљедњој фази пренаталног раздобља. Тај фетални осмијех је у ствари рефлекс који служи да би се вјежбао Санторинијев мишић, мишић за смијех, који постоји само код људи. Дојенче старо неколико седмица осмјехује се у сну, али то није одраз снова, већ наставак те рефлексне вјежбе мишића. Прво гласно смијање наступа од трећег мјесеца, а око петог мјесеца беба разликује непознату особу од родитеља. Дојенче од осам мјесеци осмјехује се само особама које познаје, а јако се смије при игри "скривача" (родитељ крије играчке иза леђа), или при шуштању врећице итд. Уопше, дијете реагује смијехом највише на неочекиване догађаје, игру, касније на испуњење неке жеље или при добијању поклона.

Осмијех је обиљежје доброг здравља и нормалног развоја, а не говори се без разлога и да је смијех лијек против болести. Зато се у многим земљама почело с примјеном тзв. Комикотерапије, гдје доктори -кловнови насмијавају дјецу и тиме не само да доприносе лијечењу неких болести, већ и дјецу ослобађају страха и неповјерења, поготово када су дуже хоспитализирана. Дакле, смијех је најбољи лијек за дјецу и она од њега расту!