Манифестација „Момо Капор: чувар адресе“, посвећена стваралаштву Моме Капора, једног од најзначајнијих домаћих књижевника, сликара и публициста 20. вијека, настављена је вечерас у Источном Сарајеву.

У Културном центру Источно Ново Сарајево одржано је књижевно вече посвећено дјелу академика Матије Бећковића, дугогодишњег Капоровог пријатеља и саборца на пољу умјетности и културе.

Посјетиоци су имали прилику да се подсјете на богат Бећковићев књижевни опус, његову поезију и есејистику, али и на снажну духовну и пријатељску везу која је повезивала двојицу великана писане ријечи.

Академик Матија Бећковић истакао је да је Капор вио истинска ренесансна личност.

Као што је познато, 1941. године у Сарајеву Капор је остао жив тако што се његова мајка бацила преко њега и сопственим тијелом га заштитила, а према Бећковићевим ријечима, та жртва обиљежила је читав његов живот.

- Као да је остао да живи да би славио мајку и да би славио живот. А живот је, заиста, славио као мало ко пре и после њега – рекао је он.

Бећковић је навео да је Капор писао и онда када је изгубио вид, куцавши на малој машини.

- Када бисте видели папире које је искуцао, личили су на мете изрешетане ваздушном пушком, једва да се могло разазнати шта је написао. Као што је писао, тако је и сликао. Као што је сликао, тако је и говорио. Био је неодољив водитељ на телевизији и радију, аутор радио и ТВ драма, човјек изузетог шарма, духовитости и луцидности - подсјетио је академик Бећковић. 

Он је истакао да није чудно што Капор није заборављен, што је славан и што је једна  манифестација у Новом Сарајеву посвећeна њему.

- Једна вече је посвећена њему, заједно са мојим књигама, јер је и он једна од мојих књига - истакао је он.

Пеђа Крстовић/Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Професор доктор Бранко Певуља навео је да је најбољи показатељ Капорове вриједности управо чињеница да се и данас чита.

Момо Капор предводио је нову генерацију писаца, такозване „џинс писце“, што је само једна од књижевно-историјских одредница које прате његово дјело.

Према Певуљиним ријечима, када се те квалификације оставе по страни, остаје суштина, а то је Капор је био и остао велики мајстор приче.

Шарм његовог књижевног израза, било да је ријеч о романима или приповијеткама, произилазио је из заљубљености у причу.

- Та понесеност причањем, поникла из приповједачкој традицији, давала је његовим дјелима неодољиву привлачност. Капор је био мајстор кратих форми прича и зато је привлачио читаоце – навео је он.

Певуља је навео да је управо у тим кратким формама, која је снажно одговарала сензибилитету савременог читаоца, успијевао да ухвати дух времена у којем је живио, било да су то седамдесете и осамдесете године са свим својим обиљежјима, ратне деведесете или послијератни период.

- Без обзира на тему, он је на лијеп, аутентичан, капоровски начин свједочио о том времену – истакао је он.

Према Певуљиним ријечима, „тајна“ читалачке привлачности Моме Капора лежи управо у томе.

Академик Ранко Поповић навео је да је „Матија Бећковић најмлађи српски пјесник“, иако то може звучати као виц.

- То је човјек који је себи дозволио да се мијења, да расте и да траје. Бог му је дао и прилике и времена, а његова поезија одликује се великим амплитудама. Оно што је писао са осамнаест година, као и оно што пише данас, дјелује подједнако свјеже – рекао је он.

Поповић је истакао да му је посебно драго што се Бећковић радо одазива на важне манифестације.

- Ево већ трећа година како се одржавају Капорови дани и важно је нагласити колико је значајно чувати сјећање на људе попут Мома Капора, творца урбане митологије Сарајева. Данас му то нико у данашњем Сарајеву не би признао, али зашто би и признавао, када постоји Ново Сарајево, односно Источно Сарајево, гдје му то сви признају, гдје га се сјећају и гдје је један од оних који су пренијели дух старе насеобине – рекао је он.

Истиче, није пресудан сам урбанитет већ дух који насељава један урбанитет.

- Управо зато је важно да ово наше Ново Сарајево настави да његује и „расађује“ тај дух који су нам оставили бројни заслужни људи. Зато сматрам да је од изузетног значаја да постоје дани посвећени Жарко Видовић и Моми Капору јер је је то питање идентитета – истакао је он.

Према његовим ријечима, Бећковић је један од посљедњих из те велике, старе гарде који непрестано одише духом младићства.

- И Момо Капор је отишао је отишао на онај свијет као млад. Управо тај дух младости треба да носи и овај град – додао је он.