Најавом да ће у црногорске школске програме бити враћени писци попут Десанке Максимовић, Меше Селимовића или Алексе Шантића зауставља се етничко чишчење српских писаца из школских програма у Црној Гори, које је извршила бивша власт, сматра пјесник Матија Бећковић.

- Нема краће дефиниције фашизма од прогона људи због свог имена и своје етничке припадности - рекао је Бећковић за "Спутњик".

Црногорски министар културе, просвјете, науке и спорта Весна Братић изјавила је у понедељак да ресорно министарство планира да мијења наставни програм, истичући да аутори, који су у вријеме власти ДПС-а уклоњени из уџбеника, спадају у сам врх јужнословенске књижевности.

Историчар Чедомир Антић сматра да ће овим потезом црногорска просвјета бити депровинцијализована, јер пјесници и писци избачени из школских програма нису регионални српски писци, већ припадају врло важној и утицајној јужнословенској култури.

Он оцјењује да је избацивањем српских писаца и пјесника из школских програма власт Мила Ђукановића имала намјеру да обесправи трећину становништва Црне Горе, односно половину оних који говоре српски језик и припадају српској култури.

- Повратак тих писаца је најмање што може да се уради - каже Антић.

Књижевни критичар Петар Арбутина сматра да са позиције цивилизацијских вриједности избацивање било ког писца из школских програма води ка апсолутизму и тоталитаризму.

Из наставних програма за основне и средње школе у Црној Гори од стицања независности 2006. године избачени су класици српске књижевности Милован Глишић, Јован Јовановић Змај, Стеван Сремац, чак и Петар Петровић Његош, као и српска епска поезија од "Хасанагинице" до опуса Филипа Вишњића.

Осим њих, избачени су и савремени ствараоци Милош Црњански, Милутин Бојић, Оскар Давичо, Милорад Павић, Александар Тишма, Антоније Исаковић, Љубомир Симовић, Добрица Ћосић и многи други.

Умјесто њих, мјеста у читанкама заузели су аутори махом непознати широј јавности.