"Од чега и кога штитити ћирилицу? Пишем ћирилицу боље од свих вас, можда је више пишем од свих вас који овдје сједите."

То је колегама посланицима у Народној скупштини Републике Српске поручила Бегија Смајић, посланик Посланичке групе Заједно за БиХ, током расправе о Приједлогу закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма.

Смајићева, која је наставник математике и физике у Сребреници, је поменути закон назвала „беспредметним и безначајним“.

– Не можемо допустити ексклузивитет употребе језика српског народа и ћириличног писма, науштрб латинице и језика бошњачког и хрватског народа. У равноправној су употреби језици свих народа и оба писма. Надаље, сваком грађанину је гарантовано право употеребе свог језика и писма, без могућности уплитања ентитетских власти, а на овај начин се те уставне одредбе крше. Закон предвиђа казнене мјере за оне који у правном промету не користе ћирилицу. Закон присиљава оне који не говоре језиком српског народа и не користе се ћирилицом, да то морају учинити ако желе организовати неки културни догађај. На крају се оставља могућност субвенција оних који користе ћирилицу. Ја сам наставница математике и физике, говорим и предајем на босанском језику, он се не признаје у ентитету у којем радим. Видите шта је снага босанског језика, оспоравају га, нико га не штити, а преживио је – рекла је Смајићева на посебној сједници Народне скупштине.

Она је нагласила да је језик јачи од закона, било да га штити или забрањује, те упитала „да ли је јак и супериоран онај народ који другом народу каже немаш право на свој језик“?

– Нама који смо са друге стране таквих нецивилизацијских потеза то дјелује јадно и примитивно. Све је ово јако тужно и смијешно, јефтини игроказ који нас води у још већи примитивизам, у блато. Немам проблеме што неко свој језик назива српским и пише ћирилицом, али имам ако се мени то право забрањује. Вашу дјецу ће бити стид вашег примитивизма, али мене неће. Наша дјеца комуницирају мобилним телефонима са истим скраћеницама, искомбинованим енглеским ријечим и нашим падежима. Шта ћете са тим урадити? – упитала је Смајићева.