„Београдски синдикат“ је пред неколико хиљада људи синоћ одржао величанствен концерт у Источној Илиџи.

„Синдикалци“ су, у свом маниру, и овога пута послали јасну поруку – Република Српска je бастион српства.

 У великом интервјуу за „Катеру“, фронтмен групе Феђа Димовић говорио је о друштвеној ангажованости, снажним порукама које шаљу у својим пјесмама, о сарадњи са Даницом Црногорчевић, али и о стању на домаћој хип-хоп сцени.

Текстови ваших пјесмама преносе снажне поруке. Гдје проналазите инспирацију?

- Инспирација се свуда налази, углавном из живота, из књига, из маште. Сама инспирација, или боље речено надахнуће, нешто је што долази из саме душе и то није нешто што може тако лако да се опише и да се контролише. Некад је нема, некада се појави одједанпут. Ускоро радимо нови албум па се надам да ће инспирације да буде што више.

У својим пјесмама критикујете, али и славите праве вриједности. Да ли сматрате да су се неке традиционалне вриједности изгубиле и више нису дио савременог друштва?

- Лично не мислим да су се оне потпуно изгубиле, иако стално слушамо неке негативне и песимистичке ставове.  Ево, погледајте само колико се код људи у Републици Српској цени и вера и традиција. Увек има и једног и другог, и оних који не цене, али опет са друге стране има нас довољно који то некако покушавамо да одржимо живим и да та ватра тиња. На крају крајева, потребно је мало стадо да би нека идеја постала и остала да живи.

У пјесми „Догодине у Призрену“ у једном стиху говорите да „живимо без вере“. Да ли заиста то мислите и постоји ли начин да се вратимо на прави пут?

- Ми желимо да живимо управо те праве вредности и настојимо да наша традиција и вера буду живе. Ниједан човек није изгубљен, неко некад скрене с пута, али ми смо ту некако, као неки аларм, да кажемо: „Е људи, пробудите се, погледајте свет око себе, немојте да трошите време на неке глупости и на неке небитне ствари“. Не можемо зидати куле, а заборављати темеље. Немојте да вас фасцинирају неке небитне ствари и да вам суштина живота пролази. Опет кажем, да смо песимистички расположени и да гледамо тако на свет, не бисмо ни радили ово што радимо. Још увек постоји оптимизам и ми негде видимо да се вреди борити.

Чак и они који не слушају хип-хоп музику, воле пјесме „Београдског синдиката“. У чему је тајна?

- Трајање. „Београдски синдикат“ постоји 25 година, од неких првих дана, неких првих анденграунд момената, до тога да смо направили заиста и велике концерте и имали неке велике комерцијалне успехе. Тешко је да сад постоје неки људи који нису чули за нас, мислим, можда их и има, али најбитније је да оно што ми радимо има неку тежину. Ако само један човек послуша наше песме и схватио поруку на прави начин, то је успех. Квантитет није суштина, него квалитет, односно какву поруку шаљеш. Ако сад погледамо, суштина је у неким прегледи на „Јутјубу“ или неким другим бројкама, али ти није реалност, постоји нешто ван тога и то је стварни живот. Самим тим што смо ми данас дошли из Црне Горе или Србије и овде се окупили са вама суштина је свега. То је живот, идеја неког нашег заједничког окупљања, а то није на друштвеним мрежама, није на „Јутјубу“, него у реалном животу.

Публици сте постали ближи након сарадње са Даницом Црногорчевић у пјесми „Једина Српска“. Како је дошло до те сарадње?

- Ми смо присутни у Републици Српској доста дуго, од самог почетка „Београдског синдиката“ долазимо и имали смо неколико великих концерата у Бањалуци. Када је била прослава јубилеја - 30 година од оснивања Републике Српске, били смо позвани да учествујемо. Организатори су имали неку идеју како би наш наступ требало да изгледа, да изведемо песму „Догодине у Призрену“, а била је и прича о томе да нешто изведемо на „Пукни зоро“ од Мањифика. У разговору са њима рекли смо им да смо ми аутори, да нема потребе да користимо нешто што је урадио неко други, и да ми можемо да урадимо ауторску песму. То је одавно и била наша жеља, јер смо ми већ раније урадили песме посвећене Косову и Метохију и литијама у Црној Гори, и желели смо да урадимо једну песму која би била посвећена народу Републике Српске и Републици Српској. Од нашег пријатеља ди-џеја Сајлента добили смо један сјајан инструментал, знали смо повод и написали смо песму. У Подгорици смо једном приликом разговарали са Даницом како би било лепо да неку песму урадимо заједно, и ова песма је била прави избор.

Какво мишљење имате о стању на домаћој хип-хоп сцени?

- Дефинитвно је боље него онда када смо ми почињали. Таква музика је све популарнија, иако је садржај слаб. Говорим из неког личног угла, али одавно нисам чуо добар текст, све је постало плитка забава и на глобалном плану. Хип-хоп је изгубио свој смисао не само у Србији него у целом свету, од неког бунта је постао промоција неког материјализма, неке забаве, неког хедонизма...Мислим да је то промашена прича.

Да ли имате поруку за публику у Источној Илиџи, али и за све остале, без обзира на којем се дијелу свијета налазе?

-  Суштина је, што и неки наш слоган каже, да се држимо заједно, помажемо и да међу нама нема никакве разлике, било да смо из Источног Сарајева, источног Београда, или било којег другог краја. Ми смо једно и то је оно што је најважније!

Фото: Предраг Крстовић