„Beogradski sindikat“ je pred nekoliko hiljada ljudi sinoć održao veličanstven koncert u Istočnoj Ilidži.

„Sindikalci“ su, u svom maniru, i ovoga puta poslali jasnu poruku – Republika Srpska je bastion srpstva.

 U velikom intervjuu za „Kateru“, frontmen grupe Feđa Dimović govorio je o društvenoj angažovanosti, snažnim porukama koje šalju u svojim pjesmama, o saradnji sa Danicom Crnogorčević, ali i o stanju na domaćoj hip-hop sceni.

Tekstovi vaših pjesmama prenose snažne poruke. Gdje pronalazite inspiraciju?

- Inspiracija se svuda nalazi, uglavnom iz života, iz knjiga, iz mašte. Sama inspiracija, ili bolje rečeno nadahnuće, nešto je što dolazi iz same duše i to nije nešto što može tako lako da se opiše i da se kontroliše. Nekad je nema, nekada se pojavi odjedanput. Uskoro radimo novi album pa se nadam da će inspiracije da bude što više.

U svojim pjesmama kritikujete, ali i slavite prave vrijednosti. Da li smatrate da su se neke tradicionalne vrijednosti izgubile i više nisu dio savremenog društva?

- Lično ne mislim da su se one potpuno izgubile, iako stalno slušamo neke negativne i pesimističke stavove.  Evo, pogledajte samo koliko se kod ljudi u Republici Srpskoj ceni i vera i tradicija. Uvek ima i jednog i drugog, i onih koji ne cene, ali opet sa druge strane ima nas dovoljno koji to nekako pokušavamo da održimo živim i da ta vatra tinja. Na kraju krajeva, potrebno je malo stado da bi neka ideja postala i ostala da živi.

U pjesmi „Dogodine u Prizrenu“ u jednom stihu govorite da „živimo bez vere“. Da li zaista to mislite i postoji li način da se vratimo na pravi put?

- Mi želimo da živimo upravo te prave vrednosti i nastojimo da naša tradicija i vera budu žive. Nijedan čovek nije izgubljen, neko nekad skrene s puta, ali mi smo tu nekako, kao neki alarm, da kažemo: „E ljudi, probudite se, pogledajte svet oko sebe, nemojte da trošite vreme na neke gluposti i na neke nebitne stvari“. Ne možemo zidati kule, a zaboravljati temelje. Nemojte da vas fasciniraju neke nebitne stvari i da vam suština života prolazi. Opet kažem, da smo pesimistički raspoloženi i da gledamo tako na svet, ne bismo ni radili ovo što radimo. Još uvek postoji optimizam i mi negde vidimo da se vredi boriti.

Čak i oni koji ne slušaju hip-hop muziku, vole pjesme „Beogradskog sindikata“. U čemu je tajna?

- Trajanje. „Beogradski sindikat“ postoji 25 godina, od nekih prvih dana, nekih prvih andengraund momenata, do toga da smo napravili zaista i velike koncerte i imali neke velike komercijalne uspehe. Teško je da sad postoje neki ljudi koji nisu čuli za nas, mislim, možda ih i ima, ali najbitnije je da ono što mi radimo ima neku težinu. Ako samo jedan čovek posluša naše pesme i shvatio poruku na pravi način, to je uspeh. Kvantitet nije suština, nego kvalitet, odnosno kakvu poruku šalješ. Ako sad pogledamo, suština je u nekim pregledi na „Jutjubu“ ili nekim drugim brojkama, ali ti nije realnost, postoji nešto van toga i to je stvarni život. Samim tim što smo mi danas došli iz Crne Gore ili Srbije i ovde se okupili sa vama suština je svega. To je život, ideja nekog našeg zajedničkog okupljanja, a to nije na društvenim mrežama, nije na „Jutjubu“, nego u realnom životu.

Publici ste postali bliži nakon saradnje sa Danicom Crnogorčević u pjesmi „Jedina Srpska“. Kako je došlo do te saradnje?

- Mi smo prisutni u Republici Srpskoj dosta dugo, od samog početka „Beogradskog sindikata“ dolazimo i imali smo nekoliko velikih koncerata u Banjaluci. Kada je bila proslava jubileja - 30 godina od osnivanja Republike Srpske, bili smo pozvani da učestvujemo. Organizatori su imali neku ideju kako bi naš nastup trebalo da izgleda, da izvedemo pesmu „Dogodine u Prizrenu“, a bila je i priča o tome da nešto izvedemo na „Pukni zoro“ od Manjifika. U razgovoru sa njima rekli smo im da smo mi autori, da nema potrebe da koristimo nešto što je uradio neko drugi, i da mi možemo da uradimo autorsku pesmu. To je odavno i bila naša želja, jer smo mi već ranije uradili pesme posvećene Kosovu i Metohiju i litijama u Crnoj Gori, i želeli smo da uradimo jednu pesmu koja bi bila posvećena narodu Republike Srpske i Republici Srpskoj. Od našeg prijatelja di-džeja Sajlenta dobili smo jedan sjajan instrumental, znali smo povod i napisali smo pesmu. U Podgorici smo jednom prilikom razgovarali sa Danicom kako bi bilo lepo da neku pesmu uradimo zajedno, i ova pesma je bila pravi izbor.

Kakvo mišljenje imate o stanju na domaćoj hip-hop sceni?

- Definitvno je bolje nego onda kada smo mi počinjali. Takva muzika je sve popularnija, iako je sadržaj slab. Govorim iz nekog ličnog ugla, ali odavno nisam čuo dobar tekst, sve je postalo plitka zabava i na globalnom planu. Hip-hop je izgubio svoj smisao ne samo u Srbiji nego u celom svetu, od nekog bunta je postao promocija nekog materijalizma, neke zabave, nekog hedonizma...Mislim da je to promašena priča.

Da li imate poruku za publiku u Istočnoj Ilidži, ali i za sve ostale, bez obzira na kojem se dijelu svijeta nalaze?

-  Suština je, što i neki naš slogan kaže, da se držimo zajedno, pomažemo i da među nama nema nikakve razlike, bilo da smo iz Istočnog Sarajeva, istočnog Beograda, ili bilo kojeg drugog kraja. Mi smo jedno i to je ono što je najvažnije!

Foto: Predrag Krstović