У дијелу Липљана званом Ново насеље, у коме су до 1999. године и повлачења српске војске и полиције живјели најугледнији Липљанци, којима је имања даривао регент Александар Карађорђевић, од стотињак домаћинстава остало је тек двадесетак.
А њихове кућне прагове чувају углавном старци са "једном ногом у гробу", кажу преостали мјештани.
- Српство у Липљану одумире као птице певачице заробљене на сметлиштима, јер нити могу да узлете нити да у гнездима у којима су се излегле свију ново јато - наводи професора Природно-математичког факултета приштинског Универзитета са измјештним сједиштем у Косовској Митровици Небојша Денић.
Он са петочланом породицом живи у Новом насељу увјерен да ће зраци сунца обасјати српство у липљанској општини, познатијој по насељавању Срба из Херцеговине и Црне Горе у вријеме краља Александра.
- Све нас је мање и константно нестајемо, јер су услови живота неподношљиви, посебно за децу и младе, због чега родитељи силом прилика морају да траже сигурније место за одгајање и васпитавање деце - објашњава Денић.
До те злослутне 1999. године, када је започето стварање некакве назови државе на просторима Косова и Метохије, Ново насеље представљало је бастион српског интелектуалног живота у Липљану, у чијем је урбаном дијелу живјело више од 5.000 Срба, а данас их је мање од 250.
- Није било куће или породице чија деца нису завршила високе школе, чији синови и кћери нису били у првим редовима и звања и знања - да би данас остао ја са породицом и још неколико људи - истиче Денић.
Супротно свим чињеницама и реалности услова живота, посебно немогућности да се дјеци и омладини пружи бар трачак наде да ће сутрашњи дан осванути ведрији, он је одлучан да на дједовини настави да се бави науком.
- Наше кретање сведено је на порту наше две светиње - цркве Светих мученика Флора и Лавра и храма Ваведење Пресвете Богородице, али настојим да сопственим примером и улагањем у себе, покажем младима да будућности нема без знања и инстелектуалне свести, ослоњених на кућно-породично васпитање - наглашава Денић.
Он себе проналази у писању, компоновању и пјесми.
У издању ПГП-а РТС-а недавно је изашла његова пјесма "Нико као ти", у дуету са Станком Стоиљковић, као најава албума од 15 ауторских пјесама.
Денић је текстописац, композитор и извођач, а аранжмане је урадио у "Смарт студију" у Београду и, према до садашњој реакцији, имаће довољно прегледа да све композиције објавина свом каналу на "Јутјубу".
Професор Денић најављује да ће одржати хуманитарни концерт у Дому клутуре у Грачаници и тако најавити већи број концерата са пјесмама које су посвећене углавном косовско-метохијском амбијенту.
Ријечима једне од пјесама: "Крај огњишта мати стара, мирис дуње са ормара, моја љубав крај олтара..." професор Денић позива све оне који су рођени на Косову и Метохији да се тргну и схвате да су без родног прага изгубљени.
Приредио: Неђељко Зејак
