Проблем путне инфраструктуре, као и недостатак воде и мобилне мреже имају и српска повратничка села у Ливну, речено је Срни у Удружењу "Огњиште" Губин, из којег апелују да институције Републике Српске, Србије и БиХ помогну Србима повратницима.

Лоша путна инфраструктура је и у српским селима у Ливањском пољу гдје су се старији повратници ипак вратили на своја огњишта, а у овом удружењу објашњавају да су путеви у српским селима, заправо, макадамски.

- До Ливна из наших села путујемо око 40 километара. У нашим селима немамо продавницу, љекара, воду, у појединим дијеловима нема ни мреже за мобилни телефон. То је заиста реална слика живота у селима у Ливањском пољу - наводе у Удружењу.

Ништа боља ситуација није ни у Босанском Грахову, а до села Тишковац, које се налази на самој граници са Хрватском, тешко је доћи, поготово у зимским условима када због снијега данима остаје одсјечено од свијета.

Села Трубар, Очијево, Цвијетнић, Бобољусци, која су прије Дејтонског мировног споразума припадала општини Дрвар, а данас Бихаћу, готово су потпуно заборављена и до њих је у зимским условима заправо и немогуће доћи.