Босна и Херцеговина није постигла напредак у гарантовању слободе изражавања и медија и заштити новинара кроз осигуравање адекватног одговора судства на случајеве пријетњи и насиља над новинарима и медијским радницима, те осигуравање финансијске одрживости система јавног емитовања, закључио је Извјештај Европске уније о БиХ.
Политички утицај на емитере и даље је присутан, подсјећа извјештај, и потребно је осигурати финансијску одрживост као и правни оквир за функционисање система јавног емитовања. Политички притисци, застрашивања и малтретирања новинара, укључујући и физичке и вербалне нападе, и даље пролазе без адекватних реакција институција.
-Озбиљна забринутост постоји због политичких притисака, застрашивања и пријетњи новинарима, посебно женама новинаркама. Власти настављају занемаривати застрашивања новинара и њихове реакције остају слабе. Јавне институције не прикупљају податке о нападима на новинаре и медијске раднике - каже се у извјештају и додаје како су током 2019 БиХ новинари забиљежили 56 напада на права новинара од чега је било девет физичких напада, 21 пријетња од чега осам смрћу, ка ои десет случајева политичких притисака. Додатних 29 случајева је забиљежено од почетка ове године.
У предстојећој години БиХ би посебно требала да осигура заштиту новинара и институционални одговор на пријетње и насиље над њима, да осигура финансијску одрживост и политичку неовисност јавних емитера, усклади ентитетске законе са онима на државном нивоу у области јавног емитирања као и да усвоји законе о транспарентности власништва над медијима и о оглашавању.
Слаб или никакав напредак забиљежен је и у другим областима. Током највећег дијела извјештајног периода, рад Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине био је блокиран усљед политичких разлога, а Устав Босне и Херцеговине и даље крши Европску конвенцију о људским правима (ЕЦХР) у вези са одлуком у предмету Сејдић-Финци и другим повезаним предметима. Није постигнут напредак у унапређењу изборног оквира у складу с европским стандардима и осигуравању транспарентности финансирања политичких странака, а није било напретка ни у реформи јавне управе ни у области правосуђа.
Извјештај је подсјетио и да није постигнут напредак у осигуравању повољног окружења за цивилно друштво и да је и даље потребно осигурати значајне и системске консултације с цивилним друштвом. И даље су присутни изазови у погледу слободе окупљања, посебно у Републици Српској. Потребне су значајне реформе како би се осигурало да сви грађани могу остварити своја политичка права те укинула пракса „двије школе под једним кровом“ и осигурало инклузивно и квалитетно образовање за све.
Потребно је и спријечити развој хуманитарне кризе и осигурати учинковиту координацију, на свим нивоима, у управљању границама и капацитетима за управљање миграцијама, као и функционисање система азила.
По питању економских критерија, Босна и Херцеговина је постигла ограничен напредак и налази се у раној фази успостављања функционалне тржишне економије. Квалитет привредног управљања отежан је усред застоја у успостављању власти и недовољне сарадње на ентитетским и државном нивоу, онемогућавајући, између осталог, напредак у смислу унапређења пословног окружења које ограничавају значајне слабости, укључујући процедуре уласка и изласка с тржишта, владавину права, те надзорне и регулаторне институције. Снажна домаћа потражња погодовала је економском расту, а одражавала је значајне приливе дознака радника и ниску стопу инфлације. Јавни сектор и даље остаје прегломазан. Финансијски сектор остаје стабилан, уз повећање кредита и пад незапослености, дијелом и због значајног одљева радне снаге. Ипак економски утицај KOVID-19 пандемије довео је до наглог пада економских активности и погоршања на тржишту рада.
Босна и Херцеговина је постигла ограничен напредак и још увијек је у раној фази у смислу капацитета потребних да се носи са конкурентским притиском и тржишним снагама у ЕУ. Укупна квалитета образовања и даље је ниска, док су мјере за побољшање транспортне и енергетске инфраструктуре и даље недовољне. Обим структурног прилагођавања је ограничен, премда је дошло до одређене диверсификације у трговинској структури земље.
Босна и Херцеговина је свеукупно у раној фази односно има одређени ниво припремљености и способности да преузме обавезе из чланства у ЕУ те треба значајно убрзати процес усклађивања с правном стечевином Уније, и провести и проводити пратеће законодавство.
Током извјештајног периода остварен је никакав или ограничен напредак по различитим поглављима правне стечевине Уније. Посебну пажњу треба посветити областима слободног кретања роба, праву пословног настана и слободи пружања услуга, информационом друштву и медијима, пољопривреди и руралном развоју, рибарству, транспортној политици, енергетици, економској и монетарној политици, статистици, социјалној политици и запошљавању, предузетништву и индустријској политици, регионалној политици и координацији структурних инструмената, образовању и култури, заштити потрошача и здравља те финансијској контроли.
