На одличном смо путу да илегалне миграције у БиХ ставимо под пуну контролу државе, што је велики успјех, поготово што у посљедње двије године немамо буџет за ту намјену, изјавио је директор Службе за послове са странцима БиХ, Слободан Ујић.

У прилог овој тврдњи, Ујић је истакао да тренутно у БиХ борави око 2.000 миграната у привременим прихватним центрима, чији је капацитет око 5.500 људи.

– Имамо и око 200 до 250 људи који се крећу према граници ЕУ, али ако узмемо у обзир каква је ситуација била раније, јасно је да смо у посљедњих годину и по урадили велики посао – похвалио се Ујић.

Мобилни тимови

Он је истакао да је напредак постигнут захваљујући сарадњи с Међународном организацијом за миграције ИОМ, али и са Граничном полицијом и МУП Републике Српске, Федерације БиХ и кантона 

Ујић је посебно похвалио мобилне тимове који су прије пет мјесеци успостављени у оквиру пројекта “Унапређење помоћи мигрантима и подршка локалним заједницама у Републици Српској”. Ова пројекат проводи ИОМ у БиХ, уз финансијску подршку Владе Норвешке. 

Уз помоћ мобилних тимова, како истиче Ујић, лакше је открити илегалне мигранте и установити одакле су ушли у БиХ, а тако ће бити омогућено да реадмисијом буду враћени у земље из којих су дошли.

– Мање ћемо виђати илегалне мигранте на улицама, брже ћемо долазити до њихових биометријских података, односно брже ћемо их регистровати и превозити у привремене прихватне центре – објаснио је Ујић.

Шта се промијенило?

Све у свему, држава изгледа има озбиљну намјеру да мигранте врати одакле су дошли, не само у земље из којих су ушли у БиХ, а географија каже да то могу бити само Србија и Црна Гора, него и у земље њиховог поријекла. 

Шта се то тако битно промијенило па да БиХ за годину и по пређе пут од потпуног хаоса и пребацивања „лоптице“ одговорности са једног на други орган власти до „успјешно урађеног посла“?

Да ли су чак и мигранти, које је невоља натјерала да напусте своје земље, почели у широком луку заобилазити БиХ? Или је у питању промјена политике ЕУ?

Горана Млинаревић, правница и активисткиња, која се годинама бори за људска права људи у покрету, каже да „ту има свега“, али да у БиХ држава никад није била кључни фактор у контролисању такозване мигрантске кризе.

– Они су само радили оно што им нареди међународни фактор. Тако је вјероватно и сада – каже она.

Подсјећа да је, истина, прошле године у БиХ било свега око 16.000 људи у покрету, али да је и 2019. године, када је криза била на врхунцу, у земљи било свега 30.000 избјеглица и миграната, што, како каже, „не може бити озбиљан проблем за озбиљну државу“.

Депортовање

Подсјећа, такође, да је лани у БиХ стигло највише људи из Авганистана, њих око 6.000, али да, без обзира на катастрофалну ситуацију у тој земљи, ниједан Авганистанац није добио азил у БиХ.

– Пошто БиХ ради на томе да се с Авганистаном постигне споразум о реадмисији, није искључено да ће ти људи бити враћени у домовину из које су побјегли и у којој владају талибани – каже Млинаревићева.

Подсјећа и да је мигрантски камп Липа пребачен у надлежност Министарства безбједности БиХ, те да се људи у покрету све чешће упућују управо на ту дестинацију.

– Вјероватно ће их све сакупити у Липи, па одатле депортовати, уз финансијску подршку ЕУ. Тако ће БиХ испасти сурова и бездушна балканска држава, која је пресудила избјеглицама и мигрантима, док ће се Брисел, као и до сада, правити невјешт – закључује Горана Млинаревић.