Европска комисија усвојила је данас пакет за проширење за 2021. годину, а у дијелу који се односи на БиХ упозорава се на неиспуњавање 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије о апликацији за чланство, као и на наставак реторике подјела које коче укупни напредак.

Годишњи извјештаји о земљама западног Балкана су стање у БиХ оцијенили као лоше, а ова је земља добила најгоре оцјене Европске комисије.

Нема напретка у борби против корупције и организованог криминала, у реформи изборног процеса, слободи изражавања, нити спољним односима, а забиљежено је назадовање у области јавних набавки.

Када је ријеч о политичким критеријумима, наводи се да су законодавна и извршна власт имале слаб учинак због политичке поларизације и поремећаја узрокованих пандемијом.

– БиХ би требало да ријеши 14 кључних приоритета, укључујући изборне и уставне реформе, а прије него Комисија препоручи дођељивање кандидатског статуса потребно је да постигне критичну масу реформи – наведено је у извјештају.

Указано је да у БиХ стратешки циљ интеграције у ЕУ није преточен у конкретно дјеловање, те да је политичко окружење и даље поларизовано, а напредак у испуњавању 14 кључних приоритета је омела реторика подјела политичких лидера.

– Блокада државних институција и позиви на повлачење реформи изазивају дубоку забринутост и могу се превладати само политичким дијалогом – напомиње се у извјештају.

Како се додаје, забиљежено је смањење стопе усклађености БиХ са спољном и безбједносном и политиком ЕУ негативан сигнал, али је истакнуто и да су учињени неки значајни кораци као што је, између осталих, одржавање општих избора у Мостару након 12 година.

Представљајући овогодишњи пакет са детаљним оцјенама напретка које су земље Западног Балкана и Турска направиле на путу ка ЕУ, са посебним акцентом на спровођење кључних реформи, као и са јасним смјерницама о даљим приоритетима, комесар за сусједство и проширење Оливер Вархељи истакао је да је политика проширења геостратешко улагање у мир, стабилност, безбједност и привредни раст на европском континенту.

– То је процес заснован на заслугама, којег ми чињенично и објективно оцјењујемо и за који нашим партнерима дајемо јасну мапу пута да би убрзали и продубили реформе… Западни Балкан и Турску подржавамо знатним финансијским средствима која се пласирају посредством новог Инструмента претприступне помоћи (ИПА три) – истакао је Вархељи представљајући овогодишњи пакет, који се састоји од саопштења о политици проширења ЕУ и годишњих извјештаја.

Према његовим ријечима, ИПА три је главни извор финансирања готово 30 милијарди евра вриједног Економског и инвестицијског плана за западни Балкан, чији је циљ подстаћи привредни развој региона и конвергенција са ЕУ, као и дугорочни опоравак након пандемије.

Наводи се и да БиХ није постигла напредак у подручјима у вези са ресурсима, пољопривредом и кохезијом (развој пољопривреде и руралних подручја, безбједност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, рибарство, те финансијска и буџетска подршка), те се углавном налази у раној фази припремљености.

БиХ је достигла одређени ниво припремљености, али није постигла напредак у погледу спољних односа, те мора интензивирати напоре да финализује приступање Свјетској трговинској организацији.