БиХ је, према подацима Европске статистичке канцеларије (Еуростат), при дну листе европских земаља по продуктивности рада, а при том продуктивност бх. радника из године у годину опада.
Привредни и економски стручњаци су сагласни и у разговору за "Независне" објашњавају да без технолошког развоја и улагања у стручни кадар нема ни раста продуктивности.
У Еуростатовим подацима рађеним од 2011. до 2017. године, продуктивност је представљена као додата вриједност уз факторске трошкова подијељене с бројем запослених, и то у омјеру представљеном углавном у хиљадама евра по запосленој особи.
На овој листи, у већини од 12 категорија према којима је рађена статистика БиХ се раме уз раме с Бугарском, Сјеверном Македонијом и Србијом налази на самом дну продуктивности.
Тако је, према овим подацима, бх. радник у сектору администрације и пословима у области подршке током 2017. године привредио тек 9.100 евра, док је тај број у Хрватској 14.500 евра, а у развијеним западним земљама се креће у просјеку око 30.000 евра. Највећи је у Ирској, гдје један радник годишње привреди 119.000 евра.
У овој области нисмо најгори, јер су испод нас Србија с 8.500 евра, Бугарска с 8.400 и Сјеверна Македонија са 6.500 евра годишње.
У области професионалне, научне и техничке активности продуктивност бх. радника је током 2017. године била 14.500 евра, а испод нас на листи су Србија с 12.300 евра и Сјеверна Македонија с 10.300 евра, док је тај број у Швајцарској највећи и износи 145.000 евра.
Велики јаз између БиХ и Исланда евидентиран је у области некретнина, јер је бх. радник 2017. године привриједио тек 24.700 евра, а у истом периоду радник на Исланду је зарадио 353.100 евра.
Радник у БиХ у области информација и комуникација 2017. године је привредио 30.000 евра, док је радник у Ирској бавећи се истом дјелатношћу у истом периоду привредио 285.700 евра.
У области струје и гаса примјетна је велика разлика између земаља региона, укључујући и БиХ и западноевропских земаља, те док један бх. радник заради 30.300 евра, његов колега у Норвешкој заради 472.200 евра. Лошија ситуација је у рударству, гдје је бх. грађанин 2017. године привредио 18.500 евра, док је грађанин Норвешке за исто вријеме привредио 934.800 евра.
Такође, продуктивност бх. радника који се бави велепродајом и малопродајом годишње вриједи 13.900 евра, радника у Србији у истој области 12.200 евра, а оног у Сјеверној Македонији тек 10.000 евра, док за исти посао у Швајцарској радник привриједи 163.000 евра.
Саша Тривић, предсједник Удружења послодаваца РС, рекао је да овакви подаци не изненађују, јер сва привреда БиХ, Србије и Сјеверне Македоније још лежи на технолошком развоју Југославије и то је разлог ниске продуктивности.
-Без озбиљних инвестиција у технологију нема високе продуктивности и нема високих плата - рекао је кратко Тривић за "Независне".
Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, рекао је да је неопходно промијенити однос запослених према послу.
-Улога радника у процесу производње утиче на конкурентност наше привреде. Потребна су савремена улагања у кадрове, увођење напредних технолошких рјешења, као и улагање у инфраструктуру - казао је Благојевић.
Истакао је да кориштење савремених технологија без улагања у људски капитал може имати само ограничене ефекте.
-Важно је да само радници који су обучени користе модерну технологију. Треба имати континуиран рад у оспособљавању и усавршавању радника како би користили савремене технологије и били продуктивнији - закључио је Благојевић.
