У БиХ су у 2025. години издате укупно 6.702 радне дозволе страним држављанима, а највише дозвола је издато радницима из Индије, Непала и Турске, показују подаци Агенције за рад и запошљавање БиХ.

Послодавци истичу да им је тренутно потребна страна радна снага како би одржали конкурентност, али исто тако сматрају да увоз радника није трајно рјешење.

У Агенцији за рад и запошљавање за КАПИТАЛ су истакли да су на нивоу БиХ укупно издате 4.584 нове радне дозволе, продужено је њих 2.118, а поништено 800 дозвола.

Највише страних радника ангажовано у грађевинарству

- На нивоу БиХ највише радних дозвола је издато у грађевинарству и то 1.672 дозволе, у прерађивачкој индустрији 1.170, за остале услужне дјелатности 697, а за трговину 675 дозвола - кажу у Агенцији, те додају да је за хотелијерство и угоститељство издато 588 дозвола, а за умјетност, забаву и рекреацију 585.

Нагласили су да је највише дозвола, када су у питању страни држављани, издато држављанима Индије и то чак 933 дозволе, док је на другом мјесту Непал са 831 дозволом.

Држављанима Турске су издате 784 дозволе, држављанима Србије 663, Бангладеша 639 и Кине 461 дозвола.

Квота за Српску скоро у потпуности испуњена

Наводе да је за Републику Српску издато 2.789 радних дозвола од којих 1.941 за ново запошљавање и 848 продужених дозвола.

- Попуњеност квоте  и за ново запошљавање и за продужене дозволе износи 99 одсто - кажу у Агенцији.

Када је у питању ФБиХ издато је 3.588 радних дозвола од којих 2.437 за ново запошљавање и 1.151 продужена дозвола.

- Попуњеност квоте у ФБиХ износи 52 одсто, од чега је попуњеност квоте за ново запошљавање 74 одсто, а 27 одсто за продужене радне дозволе - појаснили су у Агенцији.

Најмању потражњу за страним радницима има Брчко дистрикт БиХ гдје је издато 325 радних дозвола од којих 206 за ново запошљавање и 119 продужених дозвола.

Попуњеност квоте у Брчко дистрикту износи 20 одсто.

Потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић каже да послодавци у РС имају потребу за страном радном снагом.

- Послодавци имају потребу за страном радном снагом и ти радници испуне њихова очекивања и одраде то за шта су плаћени - казао је Тривић.

Додаје да су страни радници плаћени у истом износу као и домаћи за одређен посао.

Предсједник Привредне коморе Федерације БиХ Мирсад Јашарспахић каже да страни радници углавном раде прековремено и раде више, те на тај начин добију те додатне сате.

- Не мислимо да је то неко коначно рјешење проблема недостатка радне снаге у БиХ јер ви фактички у исто вријеме имате пријављене на бироу као незапослене  и недостатак радне снаге зато што нису адекватна занимања или нису људи који су расположени за те врсте послова или чак они који се само држе на бироима за запошљавање, а раде у сивој зони - истакао је Јашарспахић.

Сматра да је коначно рјешење правити систем да буде прихватљиво и пожељно развијати неке своје вјештине у занатима, средње стручне спреме и постати тражена роба на тржишту.

- Свако знање и свака услуга се требају посматрати као роба јер сваки занат који имате у рукама је роба и она треба да буде пожељна на тржишту. Оног момента када млади у БиХ  схвате да могу кроз таква звања врло добро да организују свој живот, да могу да имају квалитетан живот са викендима, годишњим одморима, уштедама, инвестицијама, онда ће бити ријешен проблем - наводи Јашарспахић.

Наглашава да је суштина да се пословни амбијент у БиХ направи такав да што више људи овдје остане.

Напоменуо је да послодавци највише радне снаге увозе за потребе грађевинарства, хотелијерства, као и услужних дјелатности.

- Те квоте које су одобрене се некад повећавају, али се генерално прати њихова испуњеност у складу са потребама тржишта - закључио је Јашарспахић.