Да су школске клупе и учионице у средњим школама широм Босне и Херцеговине све празније и да звоно на одмор позива све мање ђака показују подаци који кажу да је у размаку од 10 година у средњим школама уписано скоро 50.000 ученика мање, тачније 48.529 ђака, а број школа, према Агенцији за статистику БиХ, остао је исти.
Тако је у 311 средњих школа у школској 2023/2024. години уписан 107.821 ученик, што је у односу на претходну школску годину мање за 115 ученика. Деценију раније, односно на почетку школске 2013/2014. године, школовање је започело 156.350 ученика.
Своје знање ученицима у овој школској години, према подацима Агенције, преносе 12.554 наставника, док је прије 10 година тај број био 13.037, што је мање за 483.
Ако узмемо у обзир да одјељење има око 25 ђака, према овим подацима, БиХ је остала без око 1.941 одјељења.
Александар Мајић, демограф, истиче да је, ако се посматра посљедњих 30 година, евидентно смањење броја ученика како у основним, тако и у средњим школама и у Републици Српској и у Федерацији Босне и Херцеговине.
Како наводи, објашњење за такве процесе је прије свега ниска стопа фертилитета.
- Кад погледамо статистику, ми једноставно видимо да се мањак ученика у основним школама рефлектује и на средње школе, а то се онда наравно рефлектује и на високо образовање. Ми који смо и запослени у високом образовању константно се суочавамо са мањком студената, али осјећа се и мањак радне снаге, значи мањак радног контингента - каже он.
Према његовим ријечима, ови трендови ће се наставити, али не у овом интензитету.
- Ми смо имали нагли пад наталитета током 2000. године, гдје се, конкретно говорим за простор Републике Српске, драстично смањио број рођених. Међутим, посљедњих десетак година ми имамо између 9.000 и 9.500 рођених у Републици Српској, а на нивоу БиХ то је око 26.000 живорођених. Али, нажалост, у посљедње вријеме све је учесталија емиграција. Исељавање становништва имаће све већи ефекат на будуће генерације и на будући контингент основношколске и средњошколске популације - наводи он за "Независне новине".
Владимир Васић, социолог, истиче за "Независне новине" да су кључни ресурси за развијање друштва управо људи и наука, додајући да демографски суноврат убрзава урушавање образовног система.
- Вишедеценијска социоекономска и друштвено-политичка криза у БиХ изњедрила је катастрофалне демографске посљедице по бх. друштво, које се највише огледају у егзодусу управо образованих младих људи. Дакле, ми индиректно протјерујемо младе образоване људе, а што се директно манифестује у поражавајућим статистикама уписне политике од основних, преко средњих школа па до факултета - навео је он.
Према његовим ријечима, смањене уписне квоте у основном и средњошколском образовању осјетиће се касније и на високом образовању.
- Друштво које себе доведе у опасност да уништава образовање и научни потенцијал на ивици је суноврата. Рјешење је у јачању популационих и социјалних политика, али уколико данас кренемо, а нећемо, посљедице таквих мјера се тек у будућности могу осјетити. До тада - ко буде био овдје - говори Васић за "Независне новине".
Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, казао је да је у школама у Српској запослено тачно онолико наставника колико дозвољавају прописи.
- Ми као синдикат морамо да сачувамо свако радно мјесто у школама. Неспорна је чињеница да је дјеце све мање, али радницима послодавац мора да обезбиједи посао - рекао је Гњатић недавно за "Независне новине".
Према његовим ријечима, потребно је редовно пратити ситуацију како не би дошло до тога да радници буду проглашени технолошким вишком.
