Присуство истополних родитељских парова и ЛГБТ ликова у анимираним садржајима за дјецу требало би да буде јасно означено да би родитељи могли да знају шта им дјеца гледају, али и да одлуче о примјерености тих програма, сматра професор социјалне патологије на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Биљана Милошевић Шошо.

Шошо је изјавила Срни да присуство оваквих садржаја не треба посматрати искључиво као питање медијске забаве, већ и као дио ширих процеса културне трансформације и обликовања друштвених вриједности.

Она је навела да медији, посебно они намијењени дјеци, имају значајну улогу у преношењу друштвених вриједности јер кроз приче, ликове и симболичке представе посредују одређене моделе идентитета, породице и друштвених односа.

- Када се у анимираним серијама породице са два оца или двије мајке представљају као свакодневни и самоподразумијевајући облици породичног живота, ријеч је о процесу симболичке нормализације одређених друштвених модела - указала је Шошо.

Шошо је објаснила да се у социолошком смислу друштвене представе о нормалности обликују и кроз институције, културу и медијску заступљеност, те упозорила да оно што се учестало приказује као уобичајено временом може постати дио доминантних друштвених представа.

Према њеним ријечима, медијски садржаји за дјецу нису изван процеса преношења одређених вриједности и културних образаца, због чега је важно отворити питање односа медијске индустрије, друштвених вриједности и родитељског ауторитета.

- Родитељи имају легитимно право да буду информисани о садржајима којима су њихова дјеца изложена, али и да учествују у обликовању њиховог вриједносног и културног окружења - нагласила је Шошо.

Она сматра да би јасније означавање таквих програма, односно упозорења о темама које се обрађују, омогућило родитељима да буду упознати са садржајем прије него што га дјеца погледају.

Шошо је указала да чињеница да одређени садржаји долазе из других културних средина не значи да они аутоматски морају бити прихваћени у друштвима са другачијим културним и породичним вриједностима.

Она је истакла да глобализација и савремени трендови не би требало да искључе потребу за очувањем културног идентитета и вриједности које једно друштво сматра значајним.

Шошо је напоменула да присуство одређених породичних модела у анимираним садржајима не значи аутоматски да ће их дјеца усвојити као властите вриједности, те да је неопходно разликовати медијску заступљеност од доказа о конкретним ефектима на дјецу.

- Оваква питања не треба маргинализовати нити сводити на идеолошке етикете, већ их анализирати као дио савремених друштвених промјена - поручила је Шошо.

Срна је писала да су истополни парови, породице са два оца или двије мајке и ЛГБТ ликови све су присутнији у цртаним филмовима и анимираним серијама, што отвара питање колико су родитељи упознати са садржајима којима су дјеца изложена путем телевизије и интернет платформи.

Један од примјера је популарна анимирана серија "Кућа Бука", у којој се појављују дјечак Клајд и његови очеви Хаувард и Харолд, док се у појединим епизодама провлаче и истополне романтичне везе.

Слични примјери могу се пронаћи и у бројним другим анимираним остварењима која су доступна дјеци широм свијета, а захваљујући телевизијском програму и интернет платформама могу се погледати и на овом простору, гдје традиционални модели породице и даље имају значајно мјесто у друштвеном животу.