Повећана смртност изазвана посебно пандемијом вируса “ковид 19” на једној страни и одлазак радно способног становништва на другој страни изњедрили су један нови проблем у селима општине Чајниче. Ријеч је о томе да у већем броју села нема ко да ископа гробнице за сахрањивање умрлих.

Тај проблем на својој кожи посебно је ових дана осјетио Момир Гиговић, пензионер из Пљеваља. Он је требао да у селу Заборак, сједишту највеће мјесне заједнице у општини Чајниче, сахрани мајку Милу која је умрла у 88. години живота. Да нађе некога ко ће гроб ископати тражио је у кругу од 50 километара, иако висина новчане награде није била упитна.

- Мајку сам сахранио сам захваљујући помоћи неких мојих старих пријатеља и познаника у Новом Горажду, удаљеном скоро 50 километара од Заборка. Да ми је сав свијет говорио да ћу дан и по изгубити тражећи два човјека да ми помогну да ископам гроб мајци не бих вјеровао - прича Гиговић.

Зато, додаје он, језа хвата од помисли какве нас судбине чекају за још коју годину.

- Села су нам остала празна, на старим и изнемоглим које су притисле године, а младих ни лучем не можемо наћи - казао је Гиговић који већ 30 година живи далеко од родног Новог Горажда.

Његов проблем у овим крајевима није усамљен. Таквих примјера има и у другим селима овог дијела Српске и БиХ. Једним дијелом рјешавају га регистроване фирме за погребне услуге, као што је “Мир” у Рогатици, чији власник Драган Соколовић каже да и они понекад имају проблем ангажовања оних који су способни и увијек вољни да ископају гробно мјесто, поготово ако се једног дана деси да се морају ископати двије, или не дај Боже, више гробница, у два удаљенија села, а и то се дешава.

- Иначе, тај посао углавном обављају старији људи. Мој најмлађи радник има 58 година. Млађих нема. У потрази за бољим животом отишли су у градове, па и иностранство, а они који су још остали у селима нерадо се одлучују да раде тај посао, иако зарада није ниска. Напротив - каже Соколовић.