Прије шест година Бијељинац Синиша Перић је открио љубав према виноградарству, и то приликом посјете Русији, завичају своје супруге.

Тамо је, како каже, имао прилику да упозна многе сорте грожђа. То га је привукло, па данас у свом Батковићу има 50 сорти овог воћа.

Превладавају руске сорте, али има и неколико америчких, молдавских и бугарских. Засаде са сортама које су се показале погодним за узгој на овом подручју проширује, али калемљењем ствара и нове, настојећи да испуни све захтјеве, од визуелних до укуса и мириса.

Клима

Мада је Семберија изразито пољопривредни крај, чије се становништво најчешће бави производњом ратарских култура и поврћа, климатски услови и плодна земља погодују и узгоју винове лозе, наводи Перић.

– Као и свему осталом, виноградарству се човјек мора посветити. Ја настојим да откријем карактеристике које се тичу родности, отпорности, квалитета плода, рокова сазријевања. Све су то битне карактеристике за даље узгајање, експлоатацију, препоруку. Виноград тражи присутност и пажњу, да се човјек укључи у све фазе производње, од сађења, одгоја, закидања заперака, правилног формирања. Много тога треба урадити да би се добио добар плод – објашњава Синиша за Српскаинфо.

Постоје сорте које су постојане на чокоту и отпорне на кишу, влажност, топлоту, а постоје сорте које се морају скидати у фази зрелости у току 10 дана, иначе род пропада. Синиша то све испитује и провјерава на терену, записује њихове особине у своју биљежницу како би за сваку сорту понаособ дао карактеристике.

– Ево, на примјер, сорта низина, која је дјело једног руског селекционара, фантастична је и по отпорности, родности, величини грожђа, и по укусу и свим карактеристикама. Могу да је препоручим као одличну сорту за наше подручје. И бијело грожђе сорте ланселот, такође сорта руског поријекла, каснијег рока сазријевања, хармоничног ускуса, показала се као одлична за наше поднебље – дијели своја искуства овај виноградар.

Берба

Честе кише ове јесени нису угрозиле неке од његових сорти.

– Гроздови и бобице нису попуцале него су остале сачуване. Поносан сам на сорте босторг, јубилеј новочекарска, преображење, виктор – каже Синиша.

Берба у Синишиним виноградима почиње крајем јула и траје до првих мразева. За сада не рачуна ни на какву комерцијалну добит. Како која сорта пристиже, тако чокоте бере и род поклања пријатељима.

– Интересантно је да у Семберији нема много винограда, а да у грунтовници имате парцеле које се воде као виногради. То је доказ да се винова лоза овдје некада успјешно узгајала. Нажалост, високи порези који су били уведени на винограде, изузетно скупа и захтјевна производња, утицале су да се у Семберији грожђе узгаја искључиво за властите потребе. Волио бих да се више наших људи бави виноградарством а да грожђе, које зову воћем богова, буде што заступљеније на нашим трпезама – истиче Синиша за Српскаинфо.