Драгана Делић из Билеће сликањем се бави од раног дјетињства, а ова ученица билећке Гимназије однедавно црта и портрете.

До сада је неколико пута награђивана, слика и надреалистичке теме, а узор јој је Салвадор Дали.

Ова млада Билећанка пише поезију и есеје, а једна од љубави јој је и руски језик.

– Сликање је моја прва љубав. Почела сам да цртам још од пете године, кад сам сама купила први блок. У основној школи сам једно вријеме похађала ликовну секцију. Касније сам се у слободно вријеме бавила цртањем и сликањем. Прво сам се пронашла у сјенчењу, а послије у сликању и цртању портрета. Не волим правила у сликању, желим негдје сама да се пронађем. Када сам узнемирена, одем у собу и сликам, јер ме то опушта – почиње за "Српскаинфо" своју занимљиву причу Драгана.

Ова млада умјетница своја дјела ствара уљаним и акрилним бојама, а први портрет је урадила прошле године када је пријатељица наговорила да нацрта професора.

На портретима су њој драги људи, али и познате личности.

– Волим сликати и надреалистичке теме. Имам жељу да загрлим лава, па зато често сликам овог краља дивљих животиња. Кад кажем загрлити лава, говорим о нечем спиритуалном, о корјенима, као што је проналажење властитог постојања. Интересантно ми је представљање његовог бујног крзна уз помоћ четкице – објашњава она.

Драгана каже да је умјетност за њу представљање умјетникове унутрашњости у звуцима, линијама, бојама, сјенкама на платну и да се она открива у експресивности, а не у љепоти.

У њеној соби, уз слике и цртеже су и бројне награда се ликовних и књижевних конкурса.

– Прошле године сам освојила прву награду на конкурсу “Зашто је култура мени важна”. Рад сам сликала акрилним бојама и то је био мој први сусрет са тим бојама. Првенствено сам се послужила маштом. Тема је била надреалистичка и настојала сам да живот и културу прикажем у неком сасвим другачијем светлу, изнад сурове реалности. Много ми је драго што награда није била материјална, већ искуствена. Са менторком Мајом Шолак и још неколико другара израдили смо мурал у Вишеграду, а за мотив смо изабрали орла – истиче она.

На истом конкурсу учестовала је и ове године, а у надереалистичком раду повезала је јапанску културу са нашом.

– Није увијек важно освојити награду, битно је учествовати, радити оно што волиш. Многи људи заборављају јучерашње догађаје, аплаузи утихну, награде изгубе сјај, а повеље и похвале нестану са њиховим власницима.Остају само дјела по којима ћемо памтити човјека и његов траг који је остао у срцима људи са којима је проводио овоземаљски живот – поручује ова млада гимназијалка.

Драгана има жељу да организује своју прву самосталну изложбу у родном граду.

– Надам се да ћу то некад остварити, а на њој ће се, свакако, наћи први портрет који сам нацратала и моје надреалистичке слике – каже ова дјевојка.

Она призање да је српски језик нарочито завољела у гимназији, а прије неколико дана је освојила треће место и на једном литерарном конкурсу.

– Нисам још дефинитивно одлучила гдје ћу наставити школовање након гимназије. Имам још времена за размишљање, тек сам завршила други разред. Уколико се, у међувремену, не појави склоност према некој другој науци, вјероватно, ћу уписати Ликовну академију у Требињу или негдје друго, видјећу ћу – прича Драгана.

Драгана каже да сваки дан нешто нацрта или наслика. Тема њеног рада који је недавно послала на један ликовни конкурс је “Наша боља будућност”, а основни мотив је пандемија вируса корона. Она наводи да је надресалистички показала дјевојку пуну снаге која ће свијет довести до побједе, да савлада лоша времена и оде у бољу будућност. – Надрелалистлички је показан лик жене која ствара пламен у коме нестаје црни лабуд, односно корона – објашњава Драгана. Ова млада дјевојка вјерује да ће њена генерација промијенити свијет и учинити га љепшим и бољим мјестом за живот, зато поручује својим вршњацима да се баве културом, да сликају, пишу, да буду слободни и добри људи.