Међународни дан биолошке разноврсности, односно биодиверзитета, обиљежава се у суботу, 22. маја, с циљем да се јавност подсјети на угроженост разноликости живог свијета на планети и значај њеног очувања, казао је Милан Матаруга, професор са Шумарског факултета у Бањалуци.

Истиче да је биодиверзитет разноврсност свих живих бића на планети Земљи.

-Управо та разноликост биљног и животињског свијета, садржана у многобројним еко-системима, врстама и генима, данас обезбјеђује храну и воду, као и све друге природне ресурсе од есенцијалног значаја за живот. Он је темељ на коме градимо живот, често не препознајући његов значај и важност- истиче Матаруга.

Према његовим ријечима, посљедњих година свједоци смо све интензивнијег изумирања различитих биљних и животињских врста, што се углавном директно или индиректно приписује дјеловању човјека.

-Према подацима Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН), данас је на Земљи угрожено 116.000 врста, док је 31.000 врста пред изумирањем. Негативан утицај на биодиверзитет може довести до тога да милиони људи у будућности буду суочени са несташицом хране и воде за пиће- казао је Матаруга.

Што се тиче биодиверзитета у БиХ, може се окарактерисати као подручје са највишим степеном биолошке разноликости у Европи.

-На овом подручју до данас је описано више од 5.000 таксона, што истиче богатство биљног и животињског свијета, чиме се не могу похвалити ни државе које су површином много веће. У исто вријеме због недовољне истражености ми још немамо поуздане и тачне податке о бројности појединих група организама, те се може очекивати да би овај број могао бити и значајно већи- појашњава Матаруга.

Истиче да се процјењује да се око 30 одсто ендемичне флоре Балкана, око 1.800 врста, налази управо на подручју БиХ.

-Најновија истраживања генетичког диверзитета дрвенастих врста нпр. букве, храста китњака, која су објављена у високорангираним међународним научним часописима, препознају и истичу супериорност и генетички потенцијал наших популација као јединствен у Европи- појашњава Матаруга и истиче да је диверзитет и његов даљи опстанак природно богатство којим располажемо, управљамо и за њега смо одговорни. Што се тиче активности које треба да предузмемо да сачувамо биодиверзитет, Матаруга истиче да је остварен значајан напредак у издвајању заштићених подручја у Републици Српској.

Како каже, само заједничким снагама можемо постићи ефикаснију заштиту биодиверзитета код нас.

-Сви ми доносимо одлуке о начину живљења којим директно или индиректно утичемо на стање природе. Овдје превасходно мислим на рационалну потрошњу природних ресурса, хране, воде, дрвета, енергије, начин одлагања отпада те директне активности током боравка у природи- појаснио је Матаруга.

Закључује да имамо срећу и могућност да на овим просторима уживамо у јединственим природним љепотама.