У Братунцу се обиљежава тридесет и четврта годишњица од злочина над српским становништвом у Средњем Подрињу који су организовали и спровели припадници муслиманске тзв. Армије БиХ. Током муслиманске агресије на подручју сребреничке регије убијено је 3267 Срба, међу којима је и 72. дјеце. На подручју читавог Подриња убијено је преко шест хиљада Срба, међу којима 135. дјеце.

Почевши од априла 1992. па све до средине 1994. припадници тзв. Армије БиХ предвођени Насером Орићем спалили су више од 150 српских села и заселака убијајући без милости и жене и старце па чак и дјецу!

Дјеца у Средњем Подрињу су убијана ватреним оружјем, ножевима, митраљезима, снајперима, гранатама...

Према посљедњим ревидираним подацима најмлађе регистроване жртве убијене на подручју средњег Подриња су беба из породице Новичић код Зворника и тромесјечна беба Мирјана Петровић из Братунца. Мирјана је живот изгубила у добро познатом нападу муслиманских снага под командом Насера Орића на српско село Лозничка Ријке, МЗ Бјеловац, који је изведен на велики празник Видовдан 28. јуна 1992. година. Њен отац Душан испричао је: "Дана 28. јуна 1992. муслимани су извршили снажнији напад на Бјеловац и Лозницу и том приликом је од детонација моје најмлађе дијете Мирјана, старо три мјесеца, добило теже озлиједе уха и слушног система због чега сам је водио у Шабац на лијечење али је дијете од ових посљедица послије седам дана умрло. Приликом напада муслиманских снага на Бјеловац убијено је осморо мјештана а девет је рањено. Учествовао сам у извлачењу жртава...".

Беба из породице Новичић је убијена неколико мјесеца касније. И то у мајчином стомаку! Недужно дијете које није стигло угледати свјетлост дана убијено је 10. 9. 1992. са три метка у нападу муслиманских фанатика на цивилна возила која су се кретала ка Зворнику. У том нападу је убијен бебин отац Душко Новичић, док је његова трудна супруга тешко рањена. Беба је преминула, а поражавајуће је то што њена жртва није заведена ни у једном од многобројних спискова и пописа српских жртава. Злочинци су циљано пуцали у трудницу усмртивши дијете које је носила. Пошто је била у осмом мјесецу трудноће, беба је страдала од три метка која су се зауставила у утроби. Извршена је "Ц" костома.

- Мој син је убијен на овом путу овдје на Црном Врху, ишао да доведе жену са Снагова и наишла колона и њега ухватила. Жена остала рањена, унуче погинуло, он погинуо, нашао га мртва и сахранио га, како живим то ја знам - рекао је прије неколико година Војислав Новичић медијима током комеморације жртвама. 

СРПСКА СЕЛА ЗАВИЈЕНА У ЦРНО

Један од највећих злочина над српским цивилима је почињен 16. јануара 1993. у Скеланима када је војска Насера Орића убила 69, а ранила 165 цивила српске националности. Том приликом је убијен велики број жена и старица, а масакрирано је и петоро дјеце док је тешко рањено осамнаесторо малишана. Милици Димитријевић тога дана убијена су два сина: четворогодишњи Александар и дванаестогодишњи Радисав док је њен трећи син Славиша, стар 15 година, тешко рањен, али је успио да преживи масакр. Истог дана, Цвјетку Ристићу су у Скеланима злостављани су па масакрирани отац Новак, мајка Иванка, тетка Миланка, малољетни брат Мићо (14) и сестра Митра (18). Све су убили муслимански војници предвођени Насером Орићем. Стравичан покољ догодио се и у селу Бјеловац, које је нападнуто 14. децембра 1992. Овдје је само у једном дану побијено 68 цивила, међу којима петоро дјеце. Стари и тешко покретни пензионер Милош Петровић (73) заклан је тог дана заједно са своја два унука Мирком (20) и Слободаном (15). Сви су претходно мучени па стријељани. У свом селу окрутно су убијена и браћа Мирко (20) и Чедо Миладиновић (14). Од оружја су имали само школске свеске и оловке. Ипак, њихова национална припадност је засметала њиховим дојучерашњим комшијама Бошњацима. У Бјеловцу је мучки убијена и Раденка Јовановић (18) коју су Орићеви злочинци вишеструко злостављали и звјерски мучили, а потом масакрирали у њеној породичној кући заједно са њеном баком Златом, старом 89 година.

Свакако је остало упамћено и монструозно убиство дјечака Слободана Стојановића (11) у Каменици код Зворника којег је у љето 1992. масакрирала Елфета Весели, војник у јединици Насера Орића. Када су годину дана касније из земље ексхумирани посмртни остаци убијеног  Слободана, призор је био ужасан… Стомак му је био расечен у облику крста, видјели су се унутрашњи органи… Расекотине по глави… Ноге поломљене…Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у сљепочницу, метак је прошао лијеву чеону кост и изашао кроз десну…

Најмлађа жртва Орићевих сабораца у Зворнику био је Александар Ђорђић, дјечак стар годину дана који је убијен у јануару 1993. приликом напада тзв. Армије БиХ на град Зворник и цивиле који су чекали ред за брашно.

Приликом напада на уже подручје града Братунца, убијено је двоје дјеце Живане Павловић: Микајло је имао 11, а Милада 17 година. Љубомир Јосиповић (15), ученик основне школе је масакриран 30. јуна 1992. у селу Брежани. Тог дана убијено је 32. српских цивила, међу којима и троје дјеце. Милеви Ранкић убијени су супруг Милосав и два сина - Мирослав (20) и Драгослав (17). Видоје Милошевић (17) убијен је са својим непокретним деком Станком (90) којег су муслимански војници живог запалили у кући.

Дјевојка Рада Гвозденовић (18), иначе ђак генерације, звЈерски је убијена 5. 7. 1992. у свом селу Загони код Братунца. Према ријечима њеног брата, тада малољетног дјечака, Рада је била видни цивил, имала је шорц и мајицу када је њен млади живот прекинули муслимански злочинци. У нападу на село Крњићи код Сребренице 5. јула 1992. окрутно убијен је Небојша Милошевић, дјечак од 15 и по година. Малољетни Мирко Димитрић убијен са својом непокретном баком Милевом у њиховој породичној кући. Њега су убили хицима из ватреног оружја, а несрећну старицу су масакрирали косом. Верица Филиповић, дјевојка од 17 година, убијена је на Видовдан 28. јуна 1992. заједно са својим оцем и још десеторо комшија када су муслимански војници напали село Лозничку Ријеку.

Посебно је тужна и потресна судбина Љубинке Гајић којој су комшије муслимани убили мужа и четворогодишњег сина. "Убили су ми дијете од непуних пет година. Био је у кухињи када је на балкон пала граната. Сваке године иста прича.  Нико није одговарао. Нико се на то не осврће. Зар наша дјеца мање вриједе од бошњачке? - упитала је ова видно потресена жена.

Сребренички муслимани убили су Љубинкиног сина Владимира почетком 1993. године. Било му је четири и по године. Само мјесец дана раније сребренички муслимани су на врло свиреп начин убили Љубинкиног супруга Станка. Она је била приморана са сином Владимиром и остатком своје породице да напусти родну Кравицу и пребјегне у Братунац. Међутим, злочинци им ни тамо нису дали мира. Од гранате испаљене из Сребренице убијен је мали Владимир. Страдао је само због своје националности.

У Горњим Магашићима код Братунца, Орићеви војниви су 20. јула 1992. масакрирали 12 жена, међу којима и трудницу Љиљану Лончаревић и дјевојчицу Зорицу Божић, стару 12 година. У селу Хранча заједно са оцем је убијена шестогодишња Биљана Николић, а у Мановићима су крајем 1994. погинули брат и сестра - Драган (13) и Нада Брежанчић (9). С

 Дјеца - жртве рата (Горње и средње Подриње):

1. ЗЛАТАН БОГИЧЕВИЋ  4. 1. 1975. – Рођен је у Љубовији, живио у Братунцу. Златан је убијен на свиреп и окрутан начин 14. 12. 1992. године приликом напада муслиманске војске из Сребренице под командом Насера Орића на место Бјеловац. Златан је ликвидиран са неколико хитаца из ватреног оружја из непосредне близине.

2. ЗОРИЦА БОЖИЋ  22. 8. 1980. – Живјела је у мјесту Магашићи (општина Братунац) одакле је избјегла након што су муслимански војници спалили ово село и починили злочин над цивилима. Живјела је у Братунцу, а убијена је 5. 10. 1992. приликом свеопштег напада муслиманских снага на град и цивилне објекте. У тренутку убиства имала је дванаест година.

3. ВЛАДИМИР ГАЈИЋ 27. 10. 1988. – Живио у мјесту Кравица, општина Братунац. Након убиства оца и спаљивања села на православни Божић, Владимир је са мајком избјегао у Братунац. Убијен је 2. фебруара 1993. у нападу тзв. Армије БиХ на уже подручје града Братунца. У тренутку убиства је имао четири године.

4. МИЛЕНКО ВУЧЕТИЋ 20. 11. 1975. - Убијен је 14. 12. 1992. заједно са оцем у дворишту своје породичне куће. Мајка Радојка убијена је од муслиманске војске два и по мјесеца раније у засиједи. Усмрћен је са неколико хитаца из ватреног оружја. Том приликом је рањен његов деветогодишњи брат Брано који је једини преживио масакр и који је одведен у сребренички логор гдје је провео 56 дана уз свакодневне тортуре и злостављања. Миленко је у тренутку убиства имао седамнаест година.

5. ЉИЉАНА ИЛИЋ 1975. – Мучена је, па убијена са неколико рафала 20. 7. 1992. у свом селу Магашићи (општина Братунац) приликом напада муслиманске војске из Сребренице. У тренутку убиства је имала седамнаест година.

6. ЧЕДО МИЛАДИНОВИЋ 15. 5. 1977. – Рођен је у Љубовији, живио је у МЗ Бјеловац, општина Братунац. Убијен је са својим братом у породичној кући 14. 12. 1992. године приликом напада муслиманске војске из Сребренице под командом Насера Орића на мјесто Бјеловац. Чедо је усмрћен са неколико хитаца из ватреног оружја, имао је трагове мучења. У тренутку убиства имао је петнаест година.

7. МИРЈАНА ПЕТРОВИЋ април 1992. – Живјела је са родитељима у мјесту Лозничка ријека, МЗ Бјеловац, општина Братунац. Приликом напада оружаних снага муслиманске тзв. Армије БиХ под командом Насера Орића на ово мјесто, Мирјана је тешко рањена од детонација, а преминула је од задобијених повреда у болници у Шапцу 5. јула 1992. године.

8. ЖИВОЈИН МИЛИЋЕВИЋ 2. 4. 1981. – Рођен је у мјесту Липеновићи. Убијен је  29. 9. 1992. од експлозије гранате у центру Братунца. Злочин су извршили припадници тзв. Армије БиХ из Сребренице који су тог дана гранатирали цивилне циљеве. У тренутку убиства имао је једанаест година.

9. СЛОБОДАН ПЕТРОВИЋ 5. 1.1976. – Рођен у Сребреници, живио је у мјесту Бјеловац, општина Братунац. Убијен је са својим братом и тешко покретним дједом у породичној кући 14. 12. 1992. године приликом напада муслиманске војске из Сребренице под командом Насера Орића на место Бјеловац.

10. ВЕРИЦА ФИЛИПОВИЋ 29. 8. 1975. – Рођена је и живјела у мјесту Лозничка Ријека, МЗ Бјеловац, општина Братунац. Убијена је у породичној кући масакрирањем на Видовдан 28. 6. 1992. године од муслиманске војске. У тренутку убиства имала је шеснаест и по година.

11. МИКАЈЛО ПАВЛОВИЋ 7. 12. 1982. – Рођен је у Љубовији, а живио је у мјесту Раковац, општина Братунац. Убијен је 6. 3. 1993. у насељу Раковац у Братунцу од минобацачке гранате испаљене са муслиманских положаја из Сребренице. Мјесец и по дана раније у гранатирању Братунца убијена је и његова рођена сестра Милада. Микајло је у тренутку убиства имао десет и по година.

12. МИЛАДА ПАВЛОВИЋ 19. 6. 1975. – Рођена је у мјесту Липеновићи, а живјела је у Раковцу, Братунац. Убијена је 30. 1. 1993. у центру Братунца током гранатирања града које су извршили муслимански војници, припадници тзв. Армије БиХ из Сребренице. У тренутку убиства имала је седамнаест година.

13. НОВИЦА БОГИЋЕВИЋ 7. 2. 1976. – Живио је са породицом у мјесту Шиљковићи, МЗ Кравица, општина Братунац. Тешко је рањен као цивил рафалом из ватреног оружја у свом дворишту приликом напада муслиманских снага на православни Божић 7. јануара 1993. године. Преминуо је на носилима истог дана од рана задобијених у нападу. Том приликом убијен је његов отац, а мајка је тешко рањена. Новица је у тренутку убиства имао шеснаест година.

14. БИЉАНА НИКОЛИЋ  23. 4. 1986. – Рођена је у Зворнику, а живјела је у Кајићима, МЗ Кравица, општина Братунац. Убијена је заједно са оцем Душком 6. јуна 1993. у селу Хранча, када су пошли да уберу јагоде, у експлозији гранате - мине. За злочин су одговорни припадници бошњачке војске из Глогове. У тренутку убиства имала је шест година.

15. СЛАВИША ЂУРИЋ 1975. - Смртно рањен 27. 10. 1993. као дјечак од 17 година у засиједи на Бљечевској Коси, општина Братунац, у нападу муслиманске војске. Од задобијених рана је преминуо 2. 12. 1993. на ВМА у Београду.

16. РАДЕНКА ЈОВАНОВИЋ 1974. – Живјела је у месту Бјеловац, општина Братунац. Кобног дана била је са мајком у кући када су 14. 12. 1992. њихово село напали муслимански војници из Сребренице под командом Насера Орића. Мајка је тада тешко рањена, а Раденка је страховито мучена и злостављана па убијена заједно са својом баком Златом, старом 87 година. Раденка је пронађена са многобројним ранама и повредама по лицу и тијелу, са видним траговима мучења и злостављања и постоје индиције да је вишеструко силована прије смрти. У тренутку убиства имала је осамнаест година.

17. БОЖИДАР ПОПОВИЋ  1974. – Живио је у мјесту Магашићи, општина Братунац. Заробљен је и убијен на Никољдан, 19. 12. 1992. током напада муслиманских снага из Сребренице на  српско село Магашићи (општина Братунац). У тренутку убиства имао је седамнаест и по година.

18. РАДА ГВОЗДЕНОВИЋ - Дјевојка од 17 година, ученица, ђак генерације. Живјела је са породицом у мјесту Загони, општина Братунац. Мучена је и убијена 5. 7. 1992. у својој породичној кући у селу Загони током напада муслиманске војске под командом Насера Орића. Лице је било непрепознатљиво од трагова мучења и злостављања, а глава јој је била разбијена тупим предметом.

19. МИЛОВАН ЖИВАНОВИЋ 1974. – Младић родом из села Кравица (општина Братунац), свирепо убијен 24. 12. 1992. у засиједи од стране наоружаних припадника муслиманске војске. Тијело нађено код села Магашићи. Двије недјеље касније, приликом напада на село Кравицу на православни Божић 1993. муслимански војници под командом Насера Орића девастирали су православно гробље, откопали Милованов гроб, разбили сандук и оскрнавили дјечаково тело. Муслимански војници су убили и дјечаковог оца који је пошао да потражи сина. Милован је у тренутку убиства имао седамнаест и по година.

20. ДРАГАН ЋИРКОВИЋ 9. 6. 1975. – Живио је у Братунцу са породицом. Убијен-погинуо 4. 9. 1993. године од стране припадника муслиманске тзв. Армије БиХ из Сребренице. У тренутку убиства имао је седамнаест и по година.

21. МИРКО ДИМИТРИЋ 26. 10. 1974. – Живио је у мјесту Загони, убијен је 5. 7. 1992. приликом напада муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића на Загоне. Погинуо је недалеко од своје куће приликом гранатирања мјеста. Муслимани су најприје гранатирали па упали у ово село приликом чега је масакрирано петнаесторо цивила, жена и стараца. Том приликом је убијена и Миркова непокретна бака Милева (рођ.1912) којој су злочинци маљем разбили главу. Мирко је у тренутку убиства имао седамнаест година.

22. РАДЕНКО РАДОВИЋ 1974. – Живио је у мјесту Шиљковићи, МЗ Кравица, општина Братунац. Убијен је мучки 7. 1. 1993. у свом селу на православни Божић док су мјештани прослављали највећи српски празник. Снаге под командом Насера Орића из Сребренице напале су Кравицу и околне засеоке и том приликом масакрирали 49 цивила, жена, дјеце и стараца. Раденко је усмрћен хицима из аутоматске пушке, а тело је касније масакрирано. У тренутку убиства имао је осамнаест година.

23. МИРОСЛАВ  МИЛИВОЈЕВИЋ 1980. – Погинуо, смртно страдао као цивил 1992. током Одбрамбено-отаџбинског рата. У тренутку страдања имао је дванаест година.

24. РАДЕ ГОЛИЋ 1. 6.1978. – Рођен је и живео у мјесту Голићи, општина Власеница. Раде је тешко рањен 19. 8. 1992. приликом напада муслиманских оружаних снага на српска села и засеоке у општини Власеница. Тих дана је убијено више десетина српских цивила, жена и стараца. Раде је од посљедица рањавања преминуо 7. 10. 1992. у болници у Земуну. У тренутку убиства имао је четрнаест година

25. ПЕРО ПЕТРОВИЋ 22. 8. 1976. - Живио је у мјесту Бакићи, општина Власеница. Убијен је 28. 11. 1992. као цивил са неколико метака из ватреног оружја од стране муслиманских војника у близини свога села. Перо је кобног дана пошао својој кући када је наишао на засиједу муслиманских војника који су том приликом у њега испалили велики број метака. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

26. НАДА БРЕЖАНЧИЋ 15. 4. 1985. – Тешко је рањена заједно са братом Драганом 27. 12. 1994. у селу Мановићи код Власенице од експлозије бомбе, мине. Од посљедица рањавања преминула је 31. 12. 1994. У тренутку страдања имала је девет година.

27. ДРАГАН БРЕЖАНЧИЋ 11. 10. 1981. – Погинуо заједно са сестром Надом 27. 12. 1994. у селу Мановићи код Власенице од експлозије бомбе, мине. У тренутку страдања имао је тринаест година. 

28. МИРА КРСТИЋ 1976. - Убијена у гранатирању насеља Сучани (Шековићи) 1. маја 1994. године. Тог дана муслиманска војска из Кладња извршила је напад на цивилне објекте приликом чега је убијен и рањен већи број људи. Мира је убијена заједно са мајком свога вјереника и још једном комшиницом која је радила у башти. У тренутку убиства имала је седамнаест и по година.

29. ДРАГАН ИЛИЋ 23. 11. 1975. – Ученик, живио је у мјесту Вукшићи, општина Власеница. Заробљен као цивил 26. 6. 1992. од стране муслиманске војске која је тог дана извршила свеопшти напад на српска села и засеоке приликом чега је убијено неколико цивила. Најприје је био заточен у логору у Церској, а потом у Сребреници. Према ријечима преживјелих логораша, дјечак је био изложен психофизичкој тортури и ритуалним мучењима. Свакодневно је пребијан и злостављан. Убијен је почетком 1993. године, а тијело је ексхумирано из масовне гробнице након рата. У тренутку заробљавања имао је шеснаест и по година.

30. РИСТО КОЈИЋ  2. 3. 1985. – Рођен у Власеници, живио је у месту Јавор, општина Шековићи. Погинуо је 4. јула 1995. од експлозије бомбе, гранате у свом селу. У тренутку страдања имао је десет година.

31. НИНОСЛАВ  САВИЋ 11. 7. 1980. – Живио је у месту Подгора, општина Власеница. Погинуо је 21. 4. 1993. од експлозије гранате, мине у својој породичној кући у селу Подгора. У тренутку страдања имао је непуних тринаест година.

32. МАЈА БАТУРАН 1987. – Привремено пребивалиште је имала у Тузли гдје је њен отац Радомир радио као љекар. Имали су родбину на подручју општине Лопаре. Након притисака и пријетњи договорили су излазак на територију општине Лопаре, али су 6. 6. 1994. под непознатим околностима нестали, погинули, убијени. Према подацима Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку, муслиманске власти су јавиле да је породице “погинула у минском пољу Армије БиХ”, међутим, из овог института сматрају да је ријеч о егзекуцији. Маја је у тренутку убиства имала седам година.    

33. МИЋО ЛАЗАРЕВИЋ 1974. – Ученик, живио је у селу Подравање, општина Сребреница. Убијен је у засиједи 21. 5. 1992. у мјесту Жутица (општина Власеница) коју су поставили муслимански војници. У том нападу на цивилно возило, убијено је осморо путника, међу којима је било и жена. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

34. ИЛИЈА МУЧИБАБИЋ 1. 8. 1977. – Рођен је и живио у мјесту Грабовица, МЗ Мишари, општина Власеница. Убијен 14. 1. 1993. године од стране муслиманске војске. Током рата  муслимански војници су убили и његовог брата. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

35. РАДЕНКО НАСТИЋ 1974 – Живио је у месту Бетањ, општина Власеница. Заробљен је па окрутно мучен и убијен 21. 12. 1992 од стране наоружаних муслиманских војника током свеопштег напада на српско становништво Шековића. У тренутку убиства имао је седамнаест ипо година.

36. ЉУБОМИР ЈОСИПОВИЋ 28. 7. 1977. – Живио је у мјесту Брежани, општина Сребреница. Похађао је осми разред основне школе у тренутку убиства. Љубомир је убијен 30. 6. 1992. током напада муслиманске војске на село Брежани. Рафали су дјечака погодили у главу, усмртивши га на лицу мјеста. Тог дана убијена су 32 цивила, мјештана Брежанај међу којима је било жена, стараца и дјеце. Љубомир је у тренутку убиства имао четрнаест година.

37. ВИДОЈЕ МИЛОШЕВИЋ 25. 7. 1974 – Убијен ручном бомбом 30. 6. 1992. у свом селу Брежани (општина Сребреница) приликом напада муслиманске војске. Тада је убијен, жив запаљен и Видојев непокретни дјед Станко Милошевић, стар 90 година. Видоје је у тренутку убиства имао седамнаест и по година.

38. НЕБОЈША МИЛОШЕВИЋ 23. 6.1975. – Живио је у Крњићима, општина Сребреница. Мучен је па убијенм, масакриран 5. 7. 1992. у свом селу Крњићи (општина Сребреница) приликом напада муслиманске војске. Тада је звјерски убијено 24 цивила, жена, дјеце и стараца.

39. АЛЕКСАНДАР ДИМИТРИЈЕВИЋ 16. 3. 1988. – Живио је у Жабоквици, МЗ Скелани, општина Сребреница са родитељима и два брата. Александар је убијен снајпером 16. јануара 1993. приликом напада припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ на Скелане код Сребренице. Тог дана убијен је и његов брат, док је други брат теже рањен. Александар је погођен снајпером у потиљак и преминуо је на лицу мјеста. У тренутку убиства имао је четири и по године.

40. РАДИСАВ ДИМИТРИЈЕВИЋ 14. 6. 1981. - Живио је у Жабоквици, МЗ Скелани, општина Сребреница са родитељима и два брата. Смртно је рањен снајпером 16. јануара 1993. приликом напада припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ на Скелане код Сребренице. Радисав је задобио тешке повреде кичме и пребачен је на ВМА гдје је након шест мјесеци преминуо. У тренутку убиства имао је дванаест година.

41. МИТРА РИСТИЋ 1974. - Живјела је са родитељима и два брата у селу Кушићи, МЗ Скелани, општина Сребреница. Убијена је 16. 1. 1993. у подруму породичне куће у Скеланима приликом напада муслиманске војске из Сребренице. Тада су муслимански војници провалили у дом Ристића. Најприје су заробили и запалили главу куће, оца Новака, а потом у подруму злостављали Митру и њену мајку Иванку као и комшиницу Миленију Јанковић која се код њих скривала. Тада су заробили Митриног брата Мићу чији посмртни остаци никада нису пронађени. Митра је у тренутку убиства имала осамнаест година.

42. МИЋО РИСТИЋ  25. 7. 1977. – Живио је са родитељима, братом и сестром у селу Кушићи, МЗ Скелани, општина Сребреница. Заробљен је 16. 1. 1993 као дјечак у Скеланима приликом напада муслиманске војске из Сребренице. Тада су злостављане и убијене Мићина мајка Иванка и сестра Митра, док је отац жив запаљен. Постоје индиције да је одведен у логор у Сребреницу али да тамо никада није стигао. Није позната локација његовог убиства. Мићини посмртни остаци још нису пронађени и он се води као нестало лице. У тренутку нестанка имао је четрнаест година.

43. НЕНАД ВАСИЋ 1986. – Син Драгице Васић, погинуо током 1993. у Скеланима за вријеме трајања рата. У тренутку страдања имао је седам година.

44. ДРАГОСЛАВ РАНКИЋ 1975. – Заробљен, мучен па масакриран 30. јуна 1992. као цивил, заједно са оцем и братом у својој породичној кући у селу Брежани (Сребреница) приликом напада муслиманских војника из Сребренице. Њихова тијела су потом запаљена. Драгослав је у тренутку убиства имао седамнаест година.

45. СЛАВКО КРСТИЋ 9. 1. 1975. – Живио је у месту Растошница, општина Зворник. Убијен је 2. 7. 1992. у мјесту Растошница приликом напада наоружаних муслиманских војника на српска села и засеоке. Славко је усмрћен гранатом, мином док је косио траву на ливади. Тог дана убијено је још неколико младића и дјечака српске националности. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

46. БОЈО ЛУКИЋ 28. 10. 1975. – Живио са породицом у мјесту Тршић, општина Зворник. Усмрћен је метком, ватреним оружјем у свом мјесту живљења. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

47. СРЕТКО НИКОЛИЋ 3. 2. 1976. – Рођен је у Живиницама, живио је у Зворнику. Погинуо је 30. 10. 1992. године у кабини камиона гдје се налазио, од посљедица експлозије неколико бомби. У тренутку страдања имао је шеснаест година.

48. СТАНКО ОСТОЈИЋ  14. 7. 1975 – Живио је у селу Рожањ, општина Зворник. Мучки је убијен, масакриран 2. 7. 1992. у свом селу Рожањ од стране наоружаних муслиманских војника док је косио траву на ливади. Тог дана убијено је још неколико младића и дјечака српске националности. У тренутку убиства имао је шеснаест и по година.

49. СТЕВО СПАСОЈЕВИЋ  23. 11. 1979. – живио је у месту Кисељак, општина Зворник. Убијен је 29. 8. 1992. метком муслиманског снајперисте у засеоку Милчевићи (Кисељак) код Зворника. У тренутку убиства имао је непуних тринаест година.

50. СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ 17. 10. 1980. – живио је у мјесту Каменица, општина Зворник. Заробљен је мучен па масакриран у јулу 1992. од муслиманске војске у мјесту Каменица код Зворника. Убила га је Елфета Весели која му је претходно урезала крст на стомаку и страховито га мучила. Усмрћен је хицима из ватреног оружја, а имао је бројне повреде по лицу и тијелу. Пронађен је након годину дана у масовној гробници Јошаница код Зворника. У тренутку убиства имао је непуних дванаест година.

51. ИЛИЈА ПЕЈИЋ  30. 10. 1975. – Живио је у мјесту Јордан, МЗ Каракај, општина Зворник. Заробљен је заједно са оцем као цивил 18. 6. 1992. године у засиједи код мјеста Глумина. Претпоставља се да су одведени у логор и тамо након мучења убијени. Њихови посмртни остаци до данас нису пронађени и они се воде као нестали. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

52. МИЛЕ ДЕНДИЋ 22. 10. 1977. – Живио у мјесту Челопек, општина Зворник. Усмрћен је хицем из ватреног оружја 6. 7. 1993. у своме селу. У тренутку страдања имао је петнаест година.

53. МИЛОШ ГРАБОВИЦА 1974. – живио је у месту Зидоње, општина Шековићи. Заробљен је 6. 11. 1992. од стране наоружаних муслиманских војника током свеопштег напада на подручје Каменице, Зворника и Шековића. Дјечак је заробљен и страховито мучен, након чега је убијен. По неким информацијама, пронађен је без глава са великим бројем убодних рана. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

54. АЛЕКСАНДАР ЂОРЂИЋ 17. 5. 1991. – прогнан је из мјеста Кулине од стране муслиманске војске и пребјегао је са породицом у Зворник. Убијен је 10. јануара 1993. у центру Зворника када су припадници бошњачке тзв. Армије БиХ из Незука гранатирали уже подручје града. Том приликом циљано су гађани цивили који су чекали ред за брашно пред зградом Црвеног крста. Александар је од задобијених повреда преминуо на лицу мјеста. Том приликом је тешко рањено неколико цивила, међу којима и Александрова мајка Милена. У тренутку убиства имао је годину и по дана.

55. СЛАВИША ФИЛИПОВИЋ 1982. – рођен је у Живиницама, живио је у мјесту Тупковић, општина Зворник. Усмрћен је као цивил 15. фебруара 1993. хицем из ватреног оружја. Сахрањен је на гробљу Каракај. У тренутку страдања имао је непуних једанаест година.

56. ДРАГАН ПАВЛОВИЋ  4. 11. 1985. – живио је са породицом у мјесту Горња Каменица, општина Зворник. Погинуо је 30. 1. 1995. од експлозије тромблона, гранате у мјесту Каменица код Зворника. Том приликом рањени су Драганова сестра и још један дјечак. У тренутку страдања имао је непуних десет година.

57. ВЛАДИМИР ЈАЊИЋ 1987. – живио је у селу Сајтићи, гдје је и погинуо, смртно страдао као цивилна жртва рата 1994. у Осмацима. У тренутку страдања имао је седам година.

58. ИВАНА КАЛАЈЏИЋ 1985. – рођена је у Тузли, живјела са породицом у Осмацима, општина Калесија. Погинула је 27. 4. 1992. у свом мјесту од метка као цивилна жртва рата.

59. ДРАГАН МИТРОВИЋ 19. 7. 1974. – живио је у мјесту Дубница, близу Зворника. Убијен је 4. 5. 1992. у свом селу током једног од артиљеријских напада муслиманске војске на српско село Дубница. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

60. НОВИЧИЋ Н. 1992. - беба Душка Новичића, убијена 10. 9. 1992. приликом напада припадника тзв. Армије БиХ на колону цивилних возила на магистралном путу између Зворника и Шековића. Наоружани бошњачки војници су том приликом хицима из аутоматског оружја усмртили Душка Новичића, а његову трудну супругу тешко ранили са три метка у стомак усљед чега је беба преминула.

61. ДРАГОСЛАВ ЦВЈЕТИНОВИЋ 26. 10. 1974. – рођен је у Тузли, живио у мјесту Осмаци, општина Калесија. Свирепо је убијен у мјесту Вуковина – Зелина приликом свеопштег напада муслиманских оружаних снага на српска села и засеоке Калесије и Зворника. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

62.  РАДОМИР ПАВЛОВИЋ 1974. – живио је у мјесту Павловићи, општина Зворник. Заробљен је 6. 11. 1992 од стране наоружаних муслиманских војника током свеопштег напада на подручје Каменице (Зворник). Дјечак је заробљен и страховито мучен, након чега је убијен. У том нападу убијено је 126 цивила и ратних заробљеника, а ниједна жртва није страдала само од метка већ су сви претходно мучени и сакаћени. У тренутку убиства имао је седамнаест и по година.

63. МИКА РАДОВАНОВИЋ  3. 1. 1975 – рођен је у Лозници, живио је са породицом у мјесту Јасеница, општина Зворник. Убијен је као цивил на велики празник Светог Стефана 9. 1. 1993. током напада муслиманских снага на српска села Јасеница и Кисељак, општина Зворник.

64. ДАРКО МИЛЕНКОВИЋ 25. 2. 1976. – рођен и живио у Лозници, нестао је 18. 5. 1993. за вријеме ратних збивања, као малољетни дјечак, када је пошао у Републику Српску гдје је имао родбину. Имао је седамнаест година у тренутку нестанка.

65. РАДОМИР ДРАГИЧЕВИЋ 18. 1. 1984. – рођен је и живио у мјесту Растошница, општина Зворник. Смртно је страдао 14. 8. 1992. у месту Брест. У тренутку страдања имао је осам година.

66. РАДЕНКО РАДОВАНОВИЋ 26. 4. 1980. – живио је у Богутовом селу, општина Угљевик. Погинуо је 4. 8. 1992. од експлозије тромблона, највероватније испаљен током муслиманског гранатриања Угљевика, код висећег моста на ријеци Јањи. У тренутку убиства, погибије имао је дванаест година.

67. ВИШЊА РИКИЋ 1975. – живјела је у Бијељини. Смртно страдала 16. 4. 1992. у мјесту Малешевци, општина Угљевик. У тренутку страдања имала је седамнаест година.

68. РАДАН МИЈАТОВИЋ 1976. – живио је у Зворнику, мучен је и свирепо убијен 23. 2. 1993. у нападу на село Врнојевићи. Том приликом је измасакрирано више цивила, жена и старијих особа. Радан је у тренутку убиства имао шеснаест година.

69. МИОДРАГ РУДИЋ 9. 6. 1974. – убијен је 4. 10. 1992.

70. ЧЕДОМИР ПЕЈАНОВИЋ 5. 1. 1974 – убијен је у свом селу 15. 7. 1992. 

71. МИЛКИЦА БОЈИЋ 1978. – кћи Димитрија и Марије, живјела је у Зворнику гдје је и преминула 1993. године. На порталу „Српски ФБрепортер" објављене су фотографије великог броја надгробних споменика Срба са гробља Каракај, гдје се наводи да је ријеч о жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата. Међу њима је и споменик Милкице Бојић. Такође, у публикацији „Масовни злочини над Србима 1992-1995“ коју је објавио Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, наводи се како је у мЈесту Баљковица (Зворник) погинула „ћерка Димитрија Бојића“ што се опет може повезати са истом особом. У тренутку смрти имала је петнаест година, међутим, не постоје сазнања да ли је смрт директно или индиректно повезана са ратним дејствима.

72. НИКОЛА КОСТИЋ 1990. - У тренутку смрти имао је двије године.

73. МАРИЈАНА ВАСИЋ - На порталу „Србски ФБрепортер" објављене су фотографије великог броја надгробних споменика Срба са гробља у Бајиној Башти гдје се наводи да је ријеч о жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата. Међу њима је и споменик мајке и двоје дјеце из породице Васић.

74. ПЕТАР ВАСИЋ - На порталу „Србски ФБрепортер“ објављене су фотографије великог броја надгробних споменика Срба са гробља у Бајиној Башти гдје се наводи да је ријеч о жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата. Међу њима је и споменик мајке и двоје дјеце из породице Васић. 

75. ДАНА ЗАРИЋ 24. 10. 1977. – Кћи Милосаве, живјела је у Зворнику. Преминула је 17. 10. 1993. на подручју Зворника. Сахрањена на гробљу Каракај. 

76. СЛАЂАНА МИЛИНКОВИЋ 18. 8. 1991. – Живјела је са породицом у Бијељини. Погинула је у стану од експлозије бомбе. Њена мајка је том приликом задобила повреде у предјелу грудног коша. У тренутку убиства имала је шеснаест мјесеци.

77. ЧЕДОМИР КОЈИЋ 1985. – Погинуо је 1993. године за вријеме трајања Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју општине Бијељина (Доње Црњелово).

78. МИРОСЛАВ ЖИВАНОВИЋ 9. 8. 1976. – Рођен је и живио на подручју општине Бијељина (Којчиновац). Убијен је 4. 12. 1993. недалеко од своје породичне куће на подручју Бијељине. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

79. МАРКО ЛАЗАРЕВИЋ 30. 9. 1974. – Живио је са породицом у мјесту Доњи Бродац, општина Бијељина. Убијен је 6. 9. 1992. недалеко од мјеста Снијежница док се враћао својој кући. Погођен је из стрељачког наоружања. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

80. ИВАНА ВУКОВИЋ 7. 10. 1986. – Живјела у мјесту Цапе, општина Фоча. Убијена је 26. 4. 1992. у мјесту Цапе (општина Фоча) од гранате испаљене са муслиманских положаја, а том приликом су рањени њени родитељи и сестра. У тренутку убиства имала је пет и по година.

81. ПЕТАР ТОДОРОВИЋ 16. 10. 1982. – Живио је у мјесту Колун, МЗ Козја Лука, општина Фоча. Убијен је од експлозије гранате 10. 5. 1992, а том приликом је рањен и његов три године старији брат. Петар је у тренутку убиства имао непуних десет година.

82. ДРАГАНА ВИШЊИЋ 13. 1. 1983. - Ученица четвртог разреда Основе школе "Веселин Маслеша". Живјела је у мјесту Баждари, МЗ Јошаница (општина Фоча), а током рата  су Вишњићи били привремено смјештени у Фочи. Дана 19. 12. 1992. Драгана и њен брат Дражен дошли су са родитељима код баке и деке да прославе крсну слава, када је МЗ Јошаница нападнута. Обоје су убијени са родитељима, мајка је заробљена и силована, па монстурозно убијена, док су муслимански војници дјецу мучили и пуцали им из непосредне близине у главу. Након смрти су скрнавили њихова тијела. У тренутку убиства имала је девет година.

83. ДРАЖЕН ВИШЊИЋ 1986. - У тренутку убиства имао је шест година.

84. ДАНКА ТАНОВИЋ  28. 8. 1990. - Рођена је у Горажду, а живјела у Хоџићима. Ријеч је  дјевојчици старој двије године, која је заробљена са баком и са рођаком током напада муслиманских снага 19. 12. 1992. на МЗ Јошаница (Фоча). Данка је одведена у оближњу шуму, муслимански војници су је ранили ватреним оружјем, па убили након мучења. У тренутку убиства имала је двије године.

85. ЈОВО ВУКОВИЋ 9. 9. 1976. – Рођен је и живио у мјесту Некопи, општина Горажде. Убијен је 13. 9. 1992. недалеко од породичне куће код насеља Буђеловац, мјесто Некопи (општина Горажде). Погинуо је од експлозије мине или заостале гранате, највјероватније испаљене са положаја муслиманске војске током вишемјесечног гранатирања овог мјеста. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

86. НАДА ДАВИДОВИЋ 7. 8. 1985. – Рањена, убијена 20. 6. 1993. на тераси свога стана у Фочи. Метак је испаљен из ватреног оружја или снајпера, а Нада је имала рану на глави и преминула је у болници у Подгорици. У тренутку убиства имала је непуних осам година.

87. ДРАГОЉУБ ШОЛАЈА 1974. – Живио у Фочи, мучен је и окрутно убијен 23. 7. 1992. у нападу муслиманске војске на МЗ Јабука (општина Фоча).  У тренутку убиства имао је седамнаест година.

88. СЛОБОДАН МАСТИЛО 11. 8. 1976. – живио је са породицом у мјесту Ратаји, општина Фоча. Убијен је  20. 9.1992. у нападу муслиманске војске на колону цивилних возила код мјеста Папратна њива (општина Фоча). Слободан је у тренутку убиства имао шеснаест година.

89. РАДОМИР РЕБИЋ 15. 11. 1976. – Живео је у мјесту Даничићи. Свирепо је убијен са неколико хитаца из ватреног оружја 20. 9. 1992. у нападу муслиманске војске на српско село Даничићи (општина Фоча) заједно са још два друга. На њих је пуцано из засиједе. У тренутку убиства имао је петнаест и по година.

90. ДАНКА СЕКУЛОВИЋ 1990. – убијена мином 13. 9. 1992. у засиједи код села Бакић (општина Фоча), када је заједно са родитељима и братом покушали да избјегну из Фоче. Напад на цивилно возило којим су се кретали и монструозни злочин су према казивању  извршили муслимански војници, припадници диверзантско-терористичког одреда тзв. Армије БиХ. Мјештани сматрају да су најодговорније комшије муслимани из села Драгочава, који су преко ноћи након злодјела напустили село. У тренутку убиства имала је двије године. (извор: Марко Ковач – “Тешки злочин – геноцид АБиХ у Фочи)

91. ПРЕДРАГ СЕКУЛОВИЋ 1985. - убијен 13. 9. 1992.

92. НОВО ЕЛЕЗ 2. 1. 1979. – Живио је са породицом у селу Јамићи, МЗ Јабука, општина Фоча. Мучен је и окрутно убијен, масакриран 23. 7. 1992. у нападу муслиманске војске на МЗ Јабука (општина Фоча). У тренутку убиства имао је тринаест година.

93. ДРАГАНА ЏИЛИТ 1974. - убијена, запаљена 20. 9. 1992. са мајком у нападу муслиманске војске на колону цивилних возила код мјеста Папратна њива (општина Фоча). Тада је убијено 42. цивила. У тренутку убиства имала је седамнаест година.

94. МУМИНОВИЋ РАШО 1992. – преминуо на ВМА у Београду 3. 8. 1995. године. Тешко је рањен током игре са другарима у насељу Доње поље, Фоча, приликом експлозије средства  заосталог из рата. Тада је тешко повријеђено петоро дјеце старости између пет и десет година. Један дјечак је одмах страдао на лицу мјеста (др Драган Данелишен - "Ко њих пита", 74 стр.)

95. МАРЈАН КРИВОКАПИЋ 1974. – Рођен је у Никшићу, живио је у Фочи. Убијен је током посјете својој родбини у Фочи 26. 8. 1992. од стране наоружаних припадника муслиманске војске.

96. НН БЕБА 1995. – Тек рођена беба преминула је 8. 9. 1995. на путу ка Фочи када су НАТО снаге бомбардовале и порушиле мост.

97. ПЕТАР БОЈОВИЋ 14. 4.1990. – Погинуо је 7. 6.1994. док се налазио у возилу приликом покушаја да са породицом напусти ратом захваћену Фочу. У тренутку страдања имао је четири године.

98. ГОРИЦА КОСТОВИЋ 1992. – Погинула је као цивил 1. 1. 1994. на подручју општине Фоча гдје је и била настањена. У тренутку страдања имала је двије године.

99. МИЉАН САВИЋ 1988. – погинуо, смртно страдао 1. 1. 1995. на подручју општине Фоча гдје је и била настањен. У тренутку страдања имао је шест и по година.

100. ВИДОЈЕ ЈЕЛИЧИЋ 5. 3.1982. – Живео је са породицом у мјесту Јелашци, општина Вишеград. Убијен је хицима из ватреног оружја 1. 8. 1992. док се играо са сестром у свом дворишту у селу Јелашци (општина Вишеград). Муслимански војници извршили су напад на српско село Јелашци и том приликом масакрирали више од трећине становништва овог малог мјеста. Тада су убијени и Видојева сестра, трудна мајка, бака и дека. У тренутку убиства имао је десет година.

101. ДРАГАНА ЈЕЛИЧИЋ  22. 9. 1984. - Живјела је са породицом у мјесту Јелашци, општина Вишеград. Убијена је хицима из ватреног оружја 1. 8. 1992. док се играо са братом у свом дворишту.

102. ВЛАДАНКА ТАНАСКОВИЋ 12. 4. 1975. – Убијена је са неколико метака и бомбом 29. 10. 1992. заједно са своја два брата на кућном прагу у селу Доња Лијеска код Вишеграда приликом напада муслиманске војске. Тог дана убијено је седморо цивила, а тешко је рањена мајка Миља Танасковић која је у једном трену остала без троје дјеце. Владанка је умрла на мајчиним рукама пред својом породичном кућом. У тренутку убиства имала је седамнаест година.

103. МЛАДЕН ВУКОВИЋ 2. 1. 1976. - Живио је са породицом у мјесту Витковићи, општина Горажде. Убијен је као цивил 31. 7. 1992. у мјесту Живојевићи на подручју Горажда  приликом напада муслиманске војске на ово српско село. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

104. МИОДРАГ БУЋАН 1978. – Смртно страдао, погинуо као цивил током 1994. на подручју Горажда. У тренутку страдања имао је шеснаест година. 

105. ДРАГОСЛАВ МАРКОВИЋ  26. 9. 1977. – Живио је са породицом у мјесту Казићи, општина Горажде. Заробљен је на превару, па масакриран, убијен хицима из ватреног оружја 20. 5. 1992. од стране наоружаних муслиманских војника у свом селу Казићи у Горажду. У тренутку убиства имао је непуних петнаест година.

106. МИРОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ 19. 12. 1988 –  Убијен је 5. 6. 1993. у Горажду. Мирослав је претходно протјеран из насеља Витковићи гдје су муслимански војници убили његовог оца, баку и деку док су мајку силовали. Мајка је успјела да преживи и избегла је са сином у Горажде. Убијени су на путу до зграде Црвеног крста када су кренули да потраже помоћ и храну. На њих су према појединим свједочењима, рекао је рођак Љубомир Стојановић, припадници муслиманске војске бацили ручну бомбу и усмртили их, највероватније да Невенка и Мирослав не би свједочили о тортури коју су прошли. Посмртни остаци су 1999. ексхумирани из гробнице. У тренутку убиства имао је пет година.

107. ВЕЛИБОР КАПОВИЋ 1975. – Убијен је 10. 7. 1992. од наоружаних припадника муслиманске војске на подручју Горажда током свеопштег напада на српско становништво. У тренутку убиства имао је шеснаест и по година.

108. МИЛО СТОЈАНОВИЋ 1989. – Погинуо-смртно страдао 1995. године на подручју Горажда. У тренутку страдања имао је шест година.

109. СЛАВЕНКО ДАЛФАГО 1974. – Живио је на Илиџи, Сарајево. Рођен је у Вишеграду гдје је и сахрањен. Заведен међу жртвама Сарајева.

110.  ЖЕЉКО МАШИЋ 6. 2. 1979. – Рођен је у Фочи, живио је у мјесту Трпиње (општина Чајниче). Убијен је и измасакриран 14. 2. 1993. у нападу муслиманске војске из Горажда и Буковице (Црна Гора) на српске цивиле у Чајничу. Имао је бројне повреде по лицу и тијелу а тада је рањена и његова шестогодишња сестра Ивана. У тренутку убиства имао је четрнаест година.

111. СЛОБОДАН ЗЕЧЕВИЋ 1974. - Убијен 20. 8. 1992. на подручју Чајнича током офанзиве муслиманске војске на српска села.

112. АЛЕКСАНДАР КАЈЕВИЋ 15. 10. 1987. – Живио је са породицом у Чајничу. Погинуо је 1992. у мјесту Брезовице (општина Чајниче). У књизи “Терор над Србима у Горажду”, аутор Никола Хелета наводи како је убијен током напада муслиманских снага на село Брезовице. Други извори наводе да је усмрћен топом. У тренутку страдања имао је пет година.

113. МАРКО БАТУРАН 4. 7. 1975. – Живио је са породицом у мјесту Махревићи, општина Чајниче. Погинуо је као цивил 25. 5. 1992. У тренутку страдања имао је шеснаест и по  година.

114. СТАНКО КУЛАШЕВИЋ 27. 7. 1979 – Рођен је у Прибоју (Србија), а живио је са породицом у засеоку Јелићи, мјесто Трнавци, општина Рудо. Рањен је 13. 1. 1993. испред породичне куће, а од тешке компликације преминуо је неколико година касније. Станко је у тренутку рањавања имао тринаест година.

115. СТАНИСЛАВА КОПРИВИЦА 1980. – Живјела је у мјесту Јажићи, општина Калиновик. Убијена је 3. јула 1995. у Карађорђевој улици у центру Калиновика од минобацачке гранате која је испаљена са положаја бошњачке војске из Коњица. Станислава је тада прослављала матуру. Тада је рањено још троје дјеце. У тренутку убиства имала је непуних петнаест година.

116. РАДОСЛАВ ЂУРЂЕВИЋ 28. 11. 1980. – Убијен је кишом метака 27. 8. 1992. у мјесту Кукавице (Рогатица) приликом напада муслиманске војске на колону српских избјеглица која се повлачила из Горажда. У тренутку убиства имао је непуних дванаест година.

117. МИЛЕ МИЛАДИНОВИЋ 1974. – Заробљен као цивил 9. 9. 1992. приликом напада муслиманске војске на село Вражалице (општина Рогатица). Тада је убијено десет српских цивила, малољетни Миле је заробљен са оцем и мајком у својој породичној кући и одведени су у непознатом правцу. Претпоставља се да су након мучења и тортура  ликвидирани у муслиманском логору. Након рата њихова имена се налазе на листи несталих лица.

118. НЕБОЈША ЛУБАРДА 1974. – Мучки је убијен 11. 8. 1992. на подручју општине Рогатица.

119. АЛЕКСАНДАР ОБРАДОВИЋ  20. 4. 1976 – Убијен је као дијете од шеснаест година у нападу муслиманске војске на село Јаћен (општина Рогатица).  Било је то 13. јула 1992. године. Александар је смртно рањен и преминуо је усљед обилног крварења. У тренутку убиства имао је шеснаест година.

120. ДАРКО ОБРАДОВИЋ 31. 12. 1976. – Убијен је као дјечак приликом напада муслиманске војске на мјесто Водице (општина Рогатица) 5. 7. 1992. године. У тренутку убиства имао је петнаест година.

121. ДАНИЈЕЛА ОБРАДОВИЋ  – Заробљена па вишеструко силована 5. 7. 1992. од стране наоружаних муслиманских војника. У тренутку убиства имала је осамнаест година.

122.  ДАЛИБОР МАТОВИЋ  22. 7. 1981. – Убијен је под кишом метака 27. 8. 1992. у мјесту Кукавице (Рогатица) приликом напада муслиманске војске на колону српских избјеглица која се повлачила из Горажда. У тренутку убиства имао је једанаест година.

123. ПРЕДРАГ ПЕРКОВИЋ 1974. – Убијен је са својом мајком као цивил 10. 7. 1992. године, приликом напада муслиманске војске на село Кукавице, општина Рогатица. Обоје су ухваћени, мучени па масакрирани. У тренутку убиства имао је седамнаест година.

124. НИНЕЛА ГЛАДАНАЦ 18. 4. 1976. – Дјевојчица српске националности мучки је убијена 18. 8. 1992. хицима из ватреног оружја из засједе у селу Крамер селу. На цивилно возило у којем се налазила, запуцале су комшије муслимани, а Нина је од задобијених повреда преминула на лицу мјеста. У тренутку убиства имала је шеснаест година.

125. ЈЕЛЕНА ОБРАДОВИЋ 28. 11. 1985. –  Убијена је у својој породичној кући 26. 9. 1992. у селу Варошишта, подручје Рогатице, приликом гранатирања овог мјеста. У тренутку убиства имала је непуних седам година.

126. МИРЈАНА ЖИВКОВИЋ 17. 1. 1982. – Убијена је 20. 9. 1992. на путу Рогатица-Ковањ када су муслимански екстремисти отворили ватру на ово цивилно возило. Мирјана је погођена са неколико метака и преминула је на лицу мЈеста. У тренутку убиства имала је десет година.

127. ЖЕЉКО ПРЕЛИЋ 18. 8. 1978 – Тешко је рањен 28. јула 1994. године у риболову од заостале мине коју су поставили муслимански војници. Од повреда је преминуо у болници у Београду два дана касније. У тренутку убиства имао је непуних шеснаест година.

128. ЈАЊА РАЈАК 1. 9. 1990.  - Наводи се да је страдала као четворогодишња дјевојчица 1994. у селу Доброушчићи (општина Рогатица).

129. АНЂА БАЛЧАК 1995. - Рођена је у месту Солаковићи, општина Рогатица, а живјела је у мјесту Клисура, општина Вишеград. Наводи се да је страдала као жртва рата.

130. МИЛОВАН ПУШОЊА 1. 9. 1982. –  Наводи се да је страдао као жртва рата у селу Рађевићи, општина Рогатица.

131. СУЗАНА ПЛАНИНЧИЋ 18. 12. 1977. – Рођена је у Сарајеву, живела са породицом у  Рудом. Погинула је 9. 5. 1995. са тек рођеном ћерком Татјаном.

132. ТАТЈАНА ЋАЋИЋ 1995. – Тек рођена беба убијена је са мајком Сузаном Планинчић.

133. ЗДРАВКО МРГУД 12. 9. 1974. - Убијен је 23. 4. 1992. на трактору као цивил недалеко од села Анделије када су муслимански војници испалили неколико метака на дјечака. У тренутку убиства имао је седамнаест и по година.

134. ДИЈО ДРАГИЋ 1975. – Живио је у Милићима, тадашња општина Власеница. Дуго се водио као нестало лице, пронађен и ексхумиран, сахрањен је у Власеници. Дијан је у тренутку нестанка имао шеснаест година.

135. ИГОР ЗЕЉИЋ 1979. - Живио у мјесту Прибој, гдје је и убијен 1992. током муслиманског напада.