Земља дуж Подриња и Бирча натопљена је крвљу. Оном која је до почетка деведесетих текла венама уз које је стајало српско име и презиме, али судбина је хтјела да се најцрњи дани с половине прошлог вијека понове на његовом издаху. И поновиле су се. На истом мјесту.

У братуначким, сребреничким и другим селима као и засеоцима дуж Дрине исписане су једне од најтежих судбина српског народа. На најмонструозније начине убијани су, махом српски цивили, у налету муслиманских снага од те 1992. године па до краја посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата.

Муслиманске јединице из Сребренице су најчешће нападале српска села на православне празнике, а на Петровдан 1992. напале су Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачкајући и палећи српску имовину.

ПЛАН

Тако су наставили план етничког чишћења да затру трагове постојања Срба, јер су уништавали и српска гробља и богомоље.

Централна комеморација за 3.267 страдалих у регијама Подриња и Бирча ће данас (субота) бити уприличена у Братунцу поводом 34 године од страдања Срба на Петровдан 1992. у селима око Сребренице и Братунца, кад је убијено 69, а заробљена су 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.

Свету архијерејску литургију у порти цркве Успења пресвете Богородице  служиће патријарх Порфирије, уз саслужење митрополита дабробосанског Хризостома и архијереје Српске православне цркве.

ПАРАСТОС

Парастос ће бити на гробљу у Братунцу, а након тога бесједа патријарха те обраћање званичника Српске и Србије који сваке године истичу да злочини не смију проћи без казне, помињући често име Насера Орића.

А да би свијету отворили очи да коначно виде и српске жртве тог краја, и ове године су фотографије 450 убијених из братуначке и сребреничке општине постављене уз пут од Братунца ка Сребреници као подсјетник на злочине који су на тој регији почињени над српским цивилима.

ИВАЊСКИ ЦВИЈЕТ

Симбол овогодишњег обиљежавања је ивањски цвијет, односно крстолист, који представља страдање и васкрсење Срба у средњем Подрињу и Бирчу.

Постављајући фотографије, чланови организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих српских цивила и републички званичници су једногласно поручили да свијет мора да чује истину и да уважава све жртве.

Фотографије потврђују да су ти људи постојали, да имају имена и презимена, али да за њихова страдања нико није процесуиран.

- Апсурдно је да је за бројне злочине које су у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге у 1992. и 1993. осуђена само четири извршиоца - ријечи су првог човјека Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктора Нуждића.

БОЛНЕ ПОРУКЕ

Ослобађајуће пресуде, пред Хашким трибуналом и Судом БиХ, како је додао, додатно су продубиле осјећај неправде међу породицама убијених Срба.

- То су болне поруке да нема правде за српску дјецу, попут дјечака Слободана Стојановића, браће Димитријевић, ни за побијене чланове породица Бране Вучетића, Славке Матић, Цвјетка Ристића и бројних других чија имена данас, нажалост, ријетко ко помиње - навео је Нуждић.

Он је рекао да је Републички центар, радећи на "Атласу злочина над Србима" током 1992, евидентирао 76 масовних стратишта гдје су убијена четири или више лица од којих се 26 стратишта или трећина налази у средњем Подрињу, што недвосмислено свједочи о размјерама српског страдања.

Болно мјесто у колективном сјећању заузимају злочини 1993. у Кравици и Скеланима. Напад на Кравицу догодио се на Божић. Убијено је 49 мјештана, рањено 78. Након опустошене Кравице, Орић је 16. јануара организовао напад на Скелане. За дан је убијено 69 мјештана међу којима и двоје дјеце.

У знак сјећања на жртве и злочине без казне 4. јул је Дан жалости у Српској.

Пише: Ведрана Кулага Симић