Бивши њемачки војници поднијели су захтјев за одштету због излагања осиромашеном уранијуму који је коришћен током ратова на Балкану и у Ираку, због чега је фракција Алтернативе за Њемачку у Бундестагу затражила мишљење њемачке владе.

Портал "Т-online" наводи да је око 220 војника затражило одштету због излагања уранијуму, а поново су актуелизоване расправе о томе колико је поменута муниција штетна за здравље, преносе бањалучке "Независне".

- Студије Свјетске здравствене организације и Међународне организације за атомску енергију негирају да постоје било какви посебни ризици, док Међународна организација љекара против атомског оружја истиче да постоје недоречености у објављеним студијама због чега позивају на превентивну забрану кориштења ове муниције док се поуздано не утврде дугорочни ефекти излагања - пише портал.

Њемачка влада је у одговору 12. августа нагласила да су сви ови захтјеви одбијени током протеклих година јер, како је истакнуто, није доказано да су њемачки војници трпјели било какве здравствене посљедице због контакта с овом муницијом, која је, прије свега, коришћена у противтенковским авионским бојевим зрнима намијењеним за уништавање оклопа.

- Резултати студије утицаја осиромашеног уранијума показују да на мјестима кориштења ове муниције не постоји готово никакав ризик од радијације, а токсиколошки ризици могу настати само под ванредним околностима, који се до овог тренутка нигдје нису исказали - наглашено је у допису који је објављен на страници њемачке владе.

Аустријска армија такође је на својој страници објавила студију о дејству осиромашеног уранијума.

- Може се закључити да једино директно удисање супстанци на ратним подручјима може представити одређену опасност за здравље људи - нагласили су они.

Како кажу, опасност може наступити због хемијских, не радиоактивних карактеристика овог материјала, и то само ако се у већим количинама унесе у организам путем неког раствора.

- Цивилно становништво, припадници хуманитарних организација и мировне трупе тешко да су удисали тај материјал у тим количинама. Ипак, дугорочнији директан контакт с осиромашеним уранијумом, попут комадића муниције, би требало избјегавати - наводе они.