Полицији Српске лани је пријављен нестанак 22 малољетника, односно 57 одсто више случајева него годину раније, што је, према ријечима стручњака, аларм за образовни систем и породицу, која је због глобалних кретања све више отуђена и “изгубљена”.
У Министарству унутрашњих послова Републике Српске истичу да је у 2022. години пријављен нестанак 104 особе, што је 11,83 одсто више у односу на 2021. годину, када су евидентирана 93 таква случаја. Истичу да је, од укупно пријављених несталих, пронађено 56 особа и 15 беживотних тијела.
- Када је ријеч о малољетницима, од укупног броја несталих у прошлој години пријављена су 22 случаја, док их је годину раније било 14. Разлози нестанка су различити и код малољетних особа могу да буду револт, лоше оцјене и сукоб са родитељима, као и случајеви када дјевојчице одлазе из куће због заљубљивања у мушкарце који су доста старији од њих - појашњавају у МУП-у и додају да су код пунољетника разлози нестанка обично породични проблеми, посебно физичко или психичко насиље између партнера, психички проблеми праћени суицидним намјерама, деменција и слично.
У ресорном министарству су навели да је претходних година пријављивано просјечно око 85 нестанака, од чега се око 20 случајева односило на нестанке малољетника, те да већина буде брзо пронађена.
Социолог Драго Вуковић објашњава за “Глас” да је случајева нестанка младих било одувијек, али да као друштво треба да се забринемо ако заиста долази до раста броја тих случајева јер је то показатељ стања омладине.
- Морамо се запитати зашто је то тако. Посматрам то као посљедицу изгубљености у друштву и отуђености. Изгубили смо се у преласку из традиционалног у модерно друштво. Бомбардовање новим вриједностима, идентитетима, та глобална идеологија све више удаљавају људе једне од других, те отуђују од обрасца заједничког живота, разговора, васпитања. То се најбоље показује кроз те нестанке - рекао је Вуковић.
Он је истакао да повећано насиље, недостатак времена да се ради са дјецом, трчање родитеља за пословним обавезама и каријером доводе до изгубљености младих.
- С једне стране имамо родитеље који су презаинтересовани за своју дјецу, што је контрапродуктивно јер их они апсолутно контролишу, тражећи од њих да постигну оно што маме и тате мисле да треба, те дјеца постају жртве погрешних родитељских идеала, а са друге стране имамо потпуну запуштеност и небригу, када родитељи немају времена да разумију шта дјеца желе, која су им интересовања и потребе - говори Вуковић.
Да је све више младих који имају емоционалних проблема, тврди бањалучки психолог Александар Милић.
- Људи су све осјетљивији у овим условима живљења, нарочито дјеца и млади. Примјетно је да код дјеце основношколског узраста постоје одређене трауматизације изазване вршњачким насиљем, недовољном пажњом и лошим односом наставника, као и отежаним околностима у породици. У том узрасту они су хиперсензитивни, осјетљиви, рањиви, доживљавају разочарења, па када губе ослонац и у школи и код куће, рјешење проналазе у бијегу - рекао је Милић за “Глас” и додао да родитељима и наставницима недостаје знања и активитета о превенцији поремећаја у понашању дјеце.
Психолог и професор на Филозофском факултету у Бањалуци Сања Радетић Ловрић каже да малољетници који побјегну од куће родитељима упућују поруку: “Буди ту за мене” и “Разуми ме”.
- Родитељи са дјецом треба да граде однос повјерења, отворености и комуникације. Такође, врло је важна емоционална веза, јер ако је та веза топла, уколико родитељи користе досљедан стил васпитања који није ни презаштитнички, ни занемарујући, дјеца ће се, у ситуацији када имају проблем, колико год он био тежак, развојни, младалачки, обратити мами и тати - појаснила је Радетић Ловрић.
Најстарији случај
У МУП РС кажу да најстарији случај нестанка особе, која још није пронађена, датира од прије 30 година.
- Ријеч је о Драгану Ристићу, рођеном 1970. године у Бањалуци. Наведено лице је 3. септембра 1992. године око 10 часова самовољно напустило Психијатријску клинику у Бањалуци и од тада не постоје сазнања о њему - навели су из МУП-а.
Аутор: Анита Јанковић Речевић
