Пресретачи су ове године на путевима Српске евидентирали више од 6.000 прекршаја, а стручњаци упозоравају да се без драстичнијег пооштравања казни и јачег превентивног рада, укључујући израду новог закона и хитно усклађивање санкција са регионом, не може очекивати побољшање безбједности на друму.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, 12 мобилних радара у службеним возилима од јануара до 19. новембра ове године евидентирало је 6.182 прекршаја, од којих је 4.515 завршило издавањем прекршајних налога. У истом периоду прошле године ови уређаји су забиљежили 10.683 прекршаја.
- На путевима Српске пресретачи се користе од 25. децембра 2020. године, а од тада до данас евидентирали су укупно 108.857 прекршаја - истакли су у МУП-у и додали да тренутно немају у плану набавку нових уређаја.
Милија Радовић из Агенције за безбједност саобраћаја РС истакао је за "Глас" да је, према извјештају МУП-а, за девет мјесеци ове године покренуто 304.976 прекршајних поступака из области саобраћаја, што је повећање од око 20,5 одсто у односу на исти период прошле године.
Према његовим ријечима, полиција у Српској ради по Закону о основама безбједности саобраћаја БиХ и Закону о безбједности саобраћаја РС, али су казне у највећем броју случајева прописане на нивоу БиХ.
- Не можете законом РС прописати строже казне од оних на нивоу БиХ, јер сваки учесник у саобраћају има право да буде кажњен по закону који је за њега повољнији - појаснио је Радовић.
Он упозорава да је број незгода и погинулих ове године повећан те да је до краја октобра било 115 погинулих на путевима Српске.
Као највећи проблем он је издвојио алкохол. У БиХ возачи могу имати од 0,3 до 0,8 промила алкохола у крви, док је казна само 50 КМ, односно 25 КМ ако се плати у року од седам дана.
- Стручњаци кажу да су ти возачи најопаснији, јер им се јавља еуфорија и лажно самопоуздање. Садашње казне никога неће одвратити од прекршаја -рекао је Радовић, наводећи да у региону казне иду до 600 евра.
Он поручује да је потребан нови закон, усклађен са најбољим праксама из региона.
- Казне морају бити много строже, а превентивни рад знатно већи. Не може се утицати на понашање возача без јаких кампања и без непромјењивог система финансирања. Актуелни закон је мијењан 11 пута, сада 12. Потребан нам је потпуно нов закон - истакао је Радовић.
Професор Саобраћајног факултета у Добоју Бојан Марић наглашава да се безбједност саобраћаја може побољшати само истовременим дјеловањем превентивних и репресивних мјера.
- Прије свега, мора се донијети нови Закон о основама безбједности саобраћаја. Овај је застарио, а казне минималне. Код нас се казни плаше само они који иначе поштују прописе - рекао је Марић.
Он истиче да се мора радити и са најмлађима и са ризичним групама учесника у саобраћају.
- Потребно је системски приступити превенцији, кроз образовне институције, кампање, редовну едукацију. Без стабилног финансирања нема континуитета, а без континуитета нема резултата. Једне године можда ћемо имати мање погибија, али већ сљедеће ситуација се врати на старо - казао је Марић, додајући да казне треба да буду пропорционалне примањима, као и да се више мора радити на саобраћајној култури.
НАПЛАТА
Милија Радовић је истакао да је наплата казни, такође, један од горућих проблема у БиХ.
- Крајем прошле године било је 11 милиона КМ неплаћених казни, а за девет мјесеци ове године тај износ је порастао на 25 милиона. Казне се изричу, али се не наплаћују. Потребно је преиспитати Закон о прекршајима и укинути могућност плаћања пола износа, осим можда за први прекршај у години - казао је Радовић
