У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата.

У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен помен за убијене Србе, док је за 12.10 часова предвиђено полагање вијенаца и цвијећа.

Помену ће присуствовати представници институција Републике Српске, конзула у Генералном конзулату амбасаде Србије у Бањалуци, руководства града Бањалука, невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и НОР-а, Удружења потомака жртава усташког злочина “7. фебруар 1942. година Бањалука” и 3. пјешадијског /Република Српска/ пука.

Предсједник Скупштине Удружења потомака жртава усташког злочина “7. фебруар 1942. Бањаука” Небојша Пантић рекао је да обиљежавање овог историјског догађаја има велики значај за град Бањалуку и Републику Српску.

- Мислим да је важно обиљежавати овакве догађаје, како се они не би никада заборавили и поновили - поручио је Пантић.

Обиљежавање овог историјског догађаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, поштујући закључке Републичког штаба за ванредне ситуације који се односе на епидемиолошку ситуацију изазвану вирусом корона.

Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима и 551 дијете.

Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног “Тјелесног здруга Анте Павелића”, усташе из Загреба и Бањалуке убијале су Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.

У роману “Дракулићи” покојног бањалучког новинара Јована Бабића, који је годинама истраживао овај злочин, истиче се да покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља геноцид.

План покоља, прије којег су чак потровани пси у тим селима - да не би најавили долазак усташа, разрадио је стожерник за Хрватску крајину Виктор Гутић заједно са фратром Николом Билогривићем, док се по монструозности злочина истакао злогласни фра Филиповић, пише у овом роману.

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ учињен у само једном дану.

Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недјеље прије годишњице страдања служи се парастос у насељу Дракулић.