Бојана Гргић, рођена Добројевић у селу Буковица код Цазина, једини је преживјели члан из десеточлане породице која је убијена у Другом свјетском рату.

Од осморо дјеце, колико је имала породица Божа Добројевића, на кућном прагу у злочинима хоџе Бећира Борића заклана је мајка Мара (1898) и шесторо дјеце – Сока (1917), Даница (1925), Милева (1927), Милка (1929), Милица (1930) и Нада (1932). Бојана преживљава клање. По њеном причању, спашава је један од усташа. Наиме, када је преко ње пала убијена тетка, усташа јој је рекао да затвори очи и да се умири.

Други преживјели члан породице је син Ђуро Ђука (1919) који тог дана није био код куће. Отац Божо одведен је током јула 1941. године од куће и убијен је на Гаравицама. Ђуро-Ђука гине као партизански борац у селу Ревеник код Босанског Петровца марта 1943. године.

Бојана је, као и њен супруг Драган Гргић, носилац „Партизанске споменице 1941“.

Иза њих двоје није остало потомство, тако је десеточлана породица Добројевић потпуно угашена.