Жана Бојић, кћерка погинулог борца Војске Републике Српске Ранка Бојића, свједочила је за Меморијални центар Српске о животу у ратном Сарајеву, погибији оца и о егзодусу српског народ потписивања Дејтонског споразума када су, како је истакла, понијели и посмртне остатке својих сродника.

Њен отац Ранко погинуо је 1992, када је имао 43 године, а она је испричала да су живјели у Вогошћи, одакле су у егзодусу преселили у Вишеград, па у Бањалуку, одакле је Бојић био родом.

- У тој тужној колони понијели смо са собом и своје мртве, који су сахрањени на војничком гробљу Нови Зејтинлик. Није нимало лако вратити се у дане тог снијега, сметова, колоне живих и мртвих људи - присјетила се Бојићева.

Меморијални центар Републике Српске ће поводом 30 година од егзодуса Срба из Сарајева низом објава подсјетити на дане када је више од 150.000 Срба било принуђено да напусти вјековна огњишта и гробове предака.

- Овим садржајима желимо да сачувамо културу памћења и истину о једном од најтежих тренутака у новијој историји српског народа на простору Сарајева - напоменули су из Центра.

Егзодус је почео 17. фебруара 1996. године, на православне Задушнице, након што је рок за предају српских општина ФБиХ помјерен са 19. марта на 23. фебруар 1996. године.

Према најчешће навођеним подацима, домове је напустило више од 150.000 Срба из општина Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Стари Град, Центар и Грбавица.

Према утврђеном распореду, 23. фебруара требало је да дође до преузимања Вогошће, Новог Града и Центра, 29. фебруара Илијаша, 6. марта Хаџића, 12. марта Илиџе и Трнова, а 19. марта Новог Сарајева и Старог Града.

У данима који су услиједили формиране су дуге колоне камиона, трактора и путничких возила које су се кретале према територији Републике Српске, а посебно потресан сегмент егзодуса било је масовно преношење посмртних остатака.

Процјењује се да је више од 1.000 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске ексхумирано и пренесено на Српско војничко спомен-гробље Нови Зејтинлик на Сокоцу, гдје је сахрањено више од 1.000, од укупно око 3.800 погинулих бораца тог корпуса.

Само на подручју Братунца сахрањено је 185 бораца чији су посмртни остаци пренесени током егзодуса.

Осим становништва, пресељени су Технички ремонтни завод из Хаџића у Братунац, "Орао" из Рајловца у Бијељину, "Фамос" из Храснице у Лукавицу, као и бројне школе, факултети и културне установе.

Егзодус Срба из Сарајева подразумијевао је гашење вишевјековног начина живота на том простору и његово пресељење у нове средине, заједно са људима, установама и привредом.

Меморијални центар Републике Српске је позвао све који су изгубили чланове породице или су лично преживјели страдања да подијеле своје свједочанство да би сјећање на жртве било трајно сачувано.

Сви који желе да оставе свједочење могу контактирати са Центром путем мејла komunikacije@mcrs.vladars.rs  или телефона 051/222-999.