С Миленком сам се забављала од школске клупе, тако да сам знала у шта се упуштам кад сам се удала за војног пилота, да је то посао с великим ризиком и одговорношћу. Кад су тог дана дошли из Војске код нас кући, одмах сам знала да је погинуо, да мог Миленка више нема. Срушио ми се цели свет. Бол за њим није престала ни након 22 године и неће никад ни престати.
Ово у исповијести за "Кurir" говори Славица Павловић (59) из Београда, супруга команданта 204. ловачког пука Војске Југославије Миленка Павловића (40), који је погинуо 1999. године у борби са авионима НАТО ескадриле, а бесмртан за српски народ постао кад је свог млађег колегу у посљедњи час извукао из кокпита авиона Миг-29 уз ријечи: "Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!"
Тог 4. маја 1999. био је први од укупно 32 напада на Ваљево, и пилот Павловић, родом из Горњег Црниљева, из оближње општине Осјечина, узлетио је са аеродрома у Батајници да брани своју отаџбину и родни крај од далеко надмоћнијег и бројнијег непријатеља.
Његов посљедњи лет трајао је 12 минута, а онда су његове колеге чуле само двије ријечи: "Имају ме"...
- Опасан је био Миленков посао и нормално да сам се бојала, али брига се повећала кад је почело бомбардовање 1999. Тада буквално није долазио кући с посла, али читав дан уочи погибије провео је с нама, а ја сам увијек излазила на терасу да га испратим. Укупно смо 18 година били заједно. И синови и ја смо много поносни на њега и на све што је урадио, Срђан и Немања су имали само 16, односно 10 година кад је Миленко одлетио у бесмртност- и даље с болом у гласу прича Славица и додаје:
- Супруг је био велики човек, храбар, пожртвован, имао је све најбоље људске особине. Да, није ми било лако самој с малолетном децом, али он ми је поставио високе стандарде и изборили смо се да сви у љубави заједно изађемо на прави пут. Свако сећање и похвала његовом делу нам пуно значи. Синови су препоносни на њега, на то што им је отац херој! Ипак, кад су у неком тренутку хтели да професионално крену очевим стопама, ја нисам била за то.
Павловић је рођен 1959. године, а током бриљантне војничке каријере завршио је обуку за најсавременији борбени авион Миг-29 и постао командант 204. ловачког авијацијског пука, носилац је бројних признања и одликовања.
Славица и њени синови нису хтјели да се њихове породичне фотографије објављују у медијима.
