Болнице и клинички центри у БиХ имају најмање 222 респиратора, а због пандемије коронавируса очекује се набавка још најмање 160 апарата потребних за вјештачку помоћ при дисању.

Дванаест респиратора дише умјесто плућа тешко обољелих од коронавируса у клиничким центрима у Мостару и Бањој Луци.

Респиратори доводе кисеоник у крвоток пацијената који не могу самостално дисати и избацују угљен-диоксид из организма. Према процјенама Свјетске здравствене организације, сваки шести обољели од коронавируса требаће вјештачку помоћ при дисању.

Према прописима Института за метрологију Босне и Херцеговине (БиХ), респиратори и слични медицински уређаји требају најмање једном годишње проћи верификацију. То је својеврстан технички преглед уређаја који се тиче подешености параметара апарата.

Овај посао су добиле лабораторије “Верлаб” из Сарајева и “Метролаб” из Бање Луке. Оне верификацију обављају на позив здравствених установа. Међутим, с обзиром да руководиоци појединих болница сматрају да верификација опреме није потребна, она се у њиховим установама не ради упркос законској обавези.

Према подацима до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство (ЦИН), бх. болнице имају најмање 222 респиратора. Прошле године су надлежне лабораторије испитале исправност 153 респиратора. Због пандемије коронавируса очекује се да у болнице стигне још најмање 160 апарата.

Међу здравственим радницима постоји бојазан да због хроничног недостатка кадра неће бити довољно особља за рад на тим апаратима.

Респиратори без верификације

У вријеме писања овог текста у БиХ је око 1.500 обољелих од коронавируса. У болницама је лијечено око 200 пацијената, међу којима је 12 било на респираторима у болницама у Бањој Луци и Мостару. У Свеучилишној клиничкој болници (СКБ) “Мостар” петеро људи је користило помоћ апарата за дисање, али ниједан од тих респиратора није верификован.

У овој установи не желе рећи колико респиратора имају.

- Ми за сада имамо потребе толике да их можемо задовољити - рекао је неодређено за ЦИН начелник Одјељења за анестезију, реанимацију и интензивно лијечење Зоран Карловић.

Из Болнице тврде да су њихови апарати исправни и редовно сервисирани и да овлаштени сервисери не дозвољавају да неко други „дира њихову опрему.“

Директор „Верлаба“ Алмир Бадњевић каже да сервисирање и верификација нису исто. Он је објаснио да се током верификације респиратора провјерава да ли су сви параметри подешени како треба јер у супротном може доћи до оштећења плућа и мозга, али и кобних посљедица за пацијента ако се размјена гасова не врши према исправним параметрима: „То је један од најопаснијих тренутно апарата“.

У Општој болници „Прим. др. Абдулах Накаш“ се верификација ради сваке године и за њих то представља „сигурност у даљем раду“. Ипак, наводе да се и приликом редовног одржавања такође провјеравају сви параметри па се питају да ли је потребна и верификација. „Тако да плаћамо исти поступак два пута – и одржавање и верификацију“, наводе у допису из ове болнице.

Осим Свеучилишне болнице у Мостару, неверификовани респиратори се налазе у још 23 бх. болнице. У Хрватској болници “Др. фра Мато Николић” у Новој Били и Универзитетском клиничком центру (УКЦ) у Тузли сагласни су са колегама у Мостару да верификација није нужна. Од 48 постојећих респиратора ове двије болнице су верифицирале половину.

На констатацију новинарке да је то прописано законом, директор УКЦ-а „Тузла“ Вахид Јусуфовић је одговорио: “По закону је штошта прописано па не можемо на све баш стићи“.

За непоштивање ове законске обавезе прописане су казне до 20 хиљада марака за установе и до 1.200 марака за одговорне особе у установама. За надзор над примјеном овог закона задужени су Институт и ентитетске институције за мјеритељство, а за евентуално кажњавање ентитетска инспекција.

У Републичком заводу за стандардизацију и метрологију Републике Српске противе се овом законском рјешењу.

- Верификација респиратора није потребна - каже директор Никола Ђукић. У разговору за ЦИН је рекао да је Институт за метрологију БиХ овакво рјешење донио самовољно, без сагласности осталих институција задужених за метрологију. По његовом мишљењу, то је учињено да би се извукле паре из здравственог система.

Према рачуници коју су правили у Свеучилишној клиничкој болници у Мостару, у здравственим установама је око 4.500 медицинских апарата којима је одређена законска верификација. Са минималним цијенама између 160 и 360 КМ за верификацију једног уређаја, ово тржиште је вриједно нешто мање од милион марака.

- По нама, то је чисто бацање пара - каже Ђукић.

Директор Института за метрологију БиХ Зијад Џемић оцјењује да су овакви ставови, као и чињеница да инспектори не спроводе казнену политику, допринијели да се законска обавеза претворила у добру вољу менаџмента здравствених установа.

- Ипак, имаоци мјерила због савјести и због жеље да буду сигурни да раде са уређајима који су тачни сарађују са нама - каже Џемић.

Из “Верлаба” су ових дана болницама послали писмо као подсјетник на обавезну верификацију и са упозорењем “да долази различита медицинска опрема која није провјерена, која нема поријекло, да не угрожавају пацијенте и тако даље. (…) свашта је почело улазити непровјерено", наводи Бадњевић.

Због појаве коронавируса болнице, јавне институције или донатори очекују нове респираторе. Према подацима које је прикупио ЦИН, тренутно се очекује донација или је у току набавка најмање 160 респиратора за 13 болница.

Директор Опште болнице у Сарајеву Златко Кравић није сигуран колико ће од планираног моћи бити набављено. Каже да је Болници враћен новац који је уплатила за пет респиратора јер их добављачи нису могли испоручити због затварања граница.

Кравић каже и да је медицинска опрема поскупјела.

- Ја сам раније расписивао тендере за респираторе. Нпр. кинески, који су били негдје између 30 и 32 хиљаде марака, знате колико се сад продају? 75 хиљада марака.

Пензионисани љекар Драган Стевановић каже да је поред редовног сервисирања важно радити верификацију опреме која је додатни бенефит и за пацијенте и за особље.

Ипак, сматра да тренутна ситуација није право вријеме за разговор о верификацији.

- Сад, имати нешто и рећи е, ово нећу да користим зато што није сертифицирано је, мислим… Откуд ми то право према пацијенту? Мени је право да пробам пружити било коју могућу помоћ која ми је на располагању у датом моменту.

Он каже да уколико на апарату ради стручна особа, апарат, чак и ако није верификован, неће бити опасан по пацијента.

Недостатак кадра

У Здравственом центру „Брчко“ нису верификовали респиратор који им је дониран. „Па, немате времена“, објашњава директор Душан Стокић, иако процес верификације траје око сат времена. Њега више брине хоће ли имати особља које ће радити на овим апаратима.

- Ми имамо пет анестезиолога. Двије докторице су одбиле да раде са овим пацијентима, остало је троје. (…) Мој је став, ко год не буде имао адекватну заштиту, ја га нећу тјерати, и не могу, нећу га ни слати да мора ићи у рад са тим пацијентима - каже Стокић.

Он сматра да би се проблем мањка медицинског особља могао ријешити увођењем радне обавезе. Слично мисли и епидемиолог Јурица Араповић из СКБ-а „Мостар“. Каже да је потребно мобилизовати све здравствене раднике.

- Зашто не би могао доктор опште праксе бити епидемиолог у овој кризној ситуацији, када има само једну ствар чинити, значи, хватати контакте, стављати у изолацију и третирати - каже Араповић у разговору за ЦИН.

Из Независног струковног синдиката радника запослених у здравству у Федерацији БиХ упозоравају да на тржишту недостаје медицинских радника. Предсједник Синдиката Зијад Латифовић каже да према европском стандарду тренутно недостаје 2.500 љекара и 4.500 медицинских сестара и техничара а током посљедње три године је само из Федерације БиХ отишло више од 6.000 медицинских радника.

Лијечење код куће

Не лијече се сви обољели од коронавируса у болницама. Скоро сваки седми пацијент оболио од коронавируса у БиХ се лијечи у болници, остали су у својим кућама или у изолационим центрима.

Док представници званичних институција увјеравају јавност да већина пацијената не треба болничко лијечење, чланови најмање трију породица из Сарајева су јавно свједочили да такво лијечење није успјешно те да су њихови најмилији преминули са коронавирусом по пријему у болницу или док су покушавали добити одобрење да дођу у здравствену установу.

Једна од преминулих од коронавируса у БиХ је Адвија Канлић са Илиџе. Њезина кћерка Ехлимана испричала је за ЦИН да је према препоруци локалне амбуланте данима лијечила мајку код куће антибиотицима и лијековима за смањење температуре. То јој није помогло.

Из локалног дома здравља су послали возило након што их је увјерила да јој је мајка толико слаба да не може стајати. Ехлимана каже да је у возилу био само возач, без медицинског особља. Уз помоћ комшије је спустила мајку низ степенице до возила.

Ехлимана Канлић описује агонију кроз коју је прошла док јој је мајка умирала на путу до дома здравља.

- Видим да нема пулса, куцам њему (возачу, оп. а.), знате како има онај прозорчић, и ја говорим мама не дише! И ја почнем вриштати, почнем плакати, звала је (…). Ја сам у том страху и почела срце масирати, нисам знала шта да радим. Он говори не знам ја, сине, ништа, ја сам возач.

Кантонално тужилаштво у Сарајеву провјерава околности смрти Адвије Канлић. За истрагу им је потребна обдукција тијела, а то тражи и породица. Међутим, у Федерацији БиХ патолози то одбијају радити јер немају адекватну опрему. Тијело преминуле Канлић се скоро мјесец дана налази у мртвачници на сарајевском грољу “Баре”.