Индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди (1869-1948), назван Махатма (велика душа), предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије, рођен је на данашњи дан 1869. године.
Ганди је завршио права у Енглеској 1891. године, од 1893. до 1914. у Јужној Африци је предводио тамошње Индусе, а од 1919. покрет за независност Индије.
Доктрина гандизма, коју је усвојио Индијски национални конгрес, партија на челу борбе за независност, манифестовала се у пасивном отпору.
Ганди је аскетски живио и често је штрајковао глађу, што се показало као оружје пред којим је британска управа била немоћна. Стекао је огроман углед не само у Индији.
Пола године послије стицања независности Индије у Њу Делхију га је 30. јануара 1948. убио Натурам Годсе, фанатик из секте "Хинду Махасабха," која се противила политици стишавања антагонизама између хиндуса и муслимана.
На Гандијеву филозофију и његову идеју "ахимсе" /концепт ненасиља/ утицали су Бхагавад Гита и хиндуистичка вјеровања, као и пракса религије ђаинизма.
На Гандија је снажно утицао и Хенри Дејвид Торо са идејама о грађанској непослушности и неплаћању пореза, изнијетих у есеју "Отпор цивилној влади".
Налазећи сличности између робовласничке Америке 19. вијека и Јужне Африке, Ганди 1907. године објављује есеј под називом "Грађанска непослушност".
На Гандија су утицај имали и ненасилни слободарски и просветитељски принципи Лава Николајевича Толстоја, са којим је имао преписку док је био на студијама у Јужној Африци.
Концепт ненасиља /ахимса/ постоји дуго у индијској религијској мисли и имао је многа оживљавања са хиндуистичким, будистичким и ђаинистичким контекстом.
