Глумица Татјана Тања Бошковић изјавила је Срни да је позориште велика заједница глумаца и публике у којој сви брину о свом језику и култури уопште.

Бошковићева, која је добитница награде за најбољу улогу на 27. Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, каже да је веома лијепо када позориште стигне у неку средину као подршка, при чему је изразила увјерење да ће њен идући долазак у овај град бити у новој, великој, озбиљној и раскошној палати, на будућој великој сцени народног позоришта.

- За позориште је веома значајно да смо сви заједно и да ослушкујемо једни друге, да разговарамо, размењујемо идеје. То је важно зато што је позориште велика заједница у којој сви брину о свом језику, култури, традицији, историји... - поручује чувена српска дива.

Дужност умјетника, истиче она, јесте да мисли разуђено, да брине и о ликовној сцени, о архитектури, књиженом стваралаштву и наравно глумишту, без обзира о којој средини је ријеч.

Бошковићева се сјећа да је некада, заједно са колегама, долазила из Београда у главне градове бивших југословенских република да би видјела и доживјела нешто чега тада није било на београдској културној сцени.

- Ово говорим због младих људи, јер не треба да будемо лењи, него треба да нешто урадимо и за своју душу. Није сав живот у кафани, много тога лепог има и у позоришту и у концертној сали, на изложбама... - поручује Бошковићева.

Говорећи о представи "Успомене Саре Бернар", она је истакла сјајну улогу њеног колеге Дејана Ђоновића, врсног глумца и одличног партнера на сцени.

Она је напоменула да је режисер Сташа Копривица у овој представи направила величанствен спој људи, сценографије, костима и чудесне театарске атмосфере уопште, што потврђује тезу да је позориште велика заједница.

- Животна енергија зависи од нас. А, да ли ћемо свој став чврсто држати и стајати на страни истине, е, то је део моје бриге о народу, о језику. Част не може да се промени, или је част или није, или сте добри или нисте добри. Ништа ми друго не преостаје него да будем добра, а то је за мене предивна реченица - истиче Бошковићева.

Старост, охрабрује Бошковићева, најбољи је дио свачијег живота, она је очаравајућа али многи, нажалост, тога нису свјесни, јер нису довољно вриједни и знатижељни.

Глумица каже да је умјетност којом се бави ефемерна и да после ње вјероватно неће остати ништа. "Али, све време сам настојала да пред Бога изађем са тим да сам се трудила. Падала сам и кајала се, али сам увек и устајала и истрајала на путу за кога сматрам да је обележен добрим делима, добрим људима и добрим сарадницима", наводи чувена српска глумица.

Она је поручила да је током боравка у Источном Сарајеву удисала чист и здрав ваздух, за разлику од Београда гдје се може говорити "о катастрофи, сивој и црномасној".

Стручни жири 27. Међународног фестивала малих сцена и монодраме Источно Сарајево прогласио је Бошковићеву за најбољу глумицу за улогу у представи "Успомене на Сару Бернар", позоришта из Херцег Новог.