Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Настало је из времена великих историјских ломова, страдања и борбе српског народа да сачува своје огњиште, идентитет и право на опстанак на овим просторима.

На темељима жртве, истрајности и заједништва израсло је Источно Сарајево као свједочанство једног времена и народа који је, упркос страдању, остао на својој земљи.

Историју овог простора исписали су важни догађаји, ратни путеви, формирање бригада и јединица, али и личне приче људи који су носили терет времена у којем су живјели. Свака улица, спомен-обиљежје и мјесто у Источном Сарајеву чува дио тог колективног памћења.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену значајним историјским догађајима, ратним бригадама, страдању и мјестима која су обиљежила настанак и развој Источног Сарајева.

Касиндолски батаљон

Касиндолски батаљон је била елитна јединица Војске Републике Српске (ВРС) у саставу Сарајевско-романијског корпуса, која је чувала изузетно важну и дугу линију фронта. Са 450 припадника, батаљон је дао огроман допринос у одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата, а за одбрану Републике Српске животе је дало 99 припадника Касиндолског батаљона.

Зона одговорности Касиндолског батаљона обухватала је изузетно дугу, захтјевну и стратешки важну линију фронта која се протезала од Кијева (Трнова) и Трескавице па све до Олова. Ова географска шина представљала је кључни бедем у одбрани јужног и источног дијела тадашњег Српског Сарајева.

Батаљон је био искључиво дефанзивног карактера, а примарни циљ је било очување кућног прага и одбрана цивила у насељу Касиндо и ширем подручју тадашње Српске, данашње Источне Илиџе.

Према свједочењима преживјелих бораца и командног кадра, јединица на свом сектору није изводила нападна дејства ради заузимања туђе територије, већ је циљ био искључиво чување сопствених огњишта, села и цивилног становништва.

Један од најважнијих тактичких задатака батаљона био је непосредна заштита Касиндола, гдје је током рата успостављена једна од најважнијих српских ратних болница. Борци су успјели спријечити продоре снага тзв. Армије БиХ који би директно угрозили болничке капацитете и стотине рањеника збринутих у објектима некадашњег депаданса.

Јединица је претрпјела велике губитке већ на самом почетку Одбрамбено-отаџбинског рата. Први борци су страдали 10. јула на локалитету Кланац, укључујући и четворицу команданата интервентног вода.

Касиндолски батаљон је своје борбене задатке на терену извршавао у блиском садејству и координацији са Првом и Другом сарајевском бригадом, као и пратећим оклопним јединицама лоцираним на том простору.

Локалитет кланац, удаљен око 10 километара од самог насеља Касиндо, био је кључна тачка на којој је у љето 1992. године успостављена прва одбрамбена линија. Управо на овој позицији, 10. јула 1992. године, батаљон је претрпио своје прве ратне губитке када су у изненадним борбама погинула четворица припадника интервентног вода, што је трајно обиљежило историју одбране овог краја.

На кланцу су пале прве жртве одбране Касиндола. Из засједе, а након договора о ненападању са комшијама муслиманима из Трнова, 10. јула 1992. убијена су четири српска борца и четири рањена. Од Кланца, преко Доњег Которца, Добриње, до Илиџе, била је десетине километара одбрамбена линија, понегдје ни 10 метара удаљене од насеља, а само педаљ одступања значио би погром српског становништва, рањених и болесних у болници Касиндо.

Бошко Вујадин - један од најпрепознатљивијих симбола одбране Касиндола

Касиндолски батаљон је током Одбрамбено-отаџбинског рата предводило неколико изузетних официра који су за своје војне заслуге одликовани највишим ратним признањима Републике Српске.

Један од најпрепознатљивијих симбола одбране Касиндола је Бошко Вујадин, који је дужност команданта Касиндолског батаљона обављао у најтежим ратним данима. Страдао је 21. јуна 1993. године на Очађеву, гдје је отишао да обиђе положаје.

Како је једном приликом рекла његова супруга Душанка, она и дјеца су по доласку са пута затекли ковчег.

- Бошко је погинуо 21. јуна 1993. године, а сутрадан смо се дјеца и ја срећни враћали кући из Црне Горе, не знајући шта се овдје догодило. Дочекао нас је ковчег из мртвачнице. Било је страшно - присјетила се Вујадинова на обиљежавању Дана Касиндолског батаљона 2016. године.

„Поход на кланац“ - ходочашће и одавање почасти свим палим борцима Касиндолског батаљона

Припадници некадашњег Касиндолског батаљона, њихови потомци и чланови породица, те бројни мјештани Касиндола окупе се сваке године у јуну, на „кланцу“, мјесту гдје су погинули први борци овог батаљона и успостављена прва борбена линија.

Поход је традиционална активност која се одржава у склопу манифестације „Дани Касиндолског батаљона“ и представља једну врсту ходочашћа и одавања почасти свим палим борцима Касиндолског батаљона.

„Дани Касиндолског батаљона“ је културно-спортска манифестација коју низом пригодних манифестација и парастоса, у част припадника овог батаљона сваке године у јуну организују Општинска борачка организација „Илиџански борац“ и Општина Источна Илиџа.

У оквиру манифестације одржавају се бројна спортска такмичења, међу којима и турнир у малом фудбалу „Бошко Вујадин“, у знак сјећања на команданта Интервентног вода Касиндолског батаљона.

- Сваког јуна искористимо прилику да се заједно поново присјетимо свих погинулих бораца Касиндолског батаљона, да им одамо почаст и покажемо да нису узалуд дали своје животе за одбрану Српске Илице, Касиндола и свих дијелова територије и стварање Републике Српске – рекао је Маринко Божовић на отварању манифестације 2025. године.

Херојство се памти

У знак сјећања на ратни пут, жртву и значај Касиндолског батаљона у Одбрамбено-отаџбинском рату, улица у Источној Илиџи носи његово име.

Улица представља дугачку саобраћајницу која повезује неколико значајних дијелова града, граничи са општином Источно Ново Сарајево, рачва се и води кроз насеља Доње и Горње Младице према самом насељу Касиндо.

У улици се налази и спомен-обиљежје на којем су уклесана имена 99 бораца из овог краја који су дали своје животе у Одбрамбено-отаџбинском рату.