Бошњачки политичари у ФБиХ сутра славе такозвани „дан независности БиХ“, празник који се не признаје у Републици Српској, нити се слави.

Овим је настављена већ уобичајена пракса бошњачких политичара, која траје већ четврт вијека, а то је да одређене датуме намећу као празнике Босне и Херцеговине, иако су свјесни да немају подршку за то код друга два народа, па се самим тим наведени празници празнују само у оним дијеловима државе у којој живе Бошњаци.

Тако се, осим 1. марта, у Федерацији БиХ прославља и 25. новембар као „дан државности“, а који се у Републици Српској такође не признаје, нити се празнује у оним дијеловима ФБиХ у којем живи већинско хрватско становништво.

Не славе ни Хрвати

Сутрашње обиљежавање „дана независности“ већ је, као и сваке године до сада, покренуло жестоке реакције јавности у Српској, која подсјећа да 1. март за Србе у БиХ значи отварање болних рана и сјећање на дан који је довео до крвавог грађанског рата у овој земљи.

За Србе је 1. март синоним за нелегитимни референдум, одржан уз противљење српског народа, као и подсјетник на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији.

Овај датум не буди слављеничке емоције ни код већине Хрвата у БиХ, јер се, за разлику од Сарајева, не обиљежава исто тако свечано у оним дијеловима ФБиХ у којем живи већинско хрватско становништво.

Аналитичари упозоравају да сва три народа у БиХ имају право и требају да славе своје националне или вјерске празнике, али да би, када је ријеч о празницима који би требали да буду синоним за цијелу државу, односно заједнички празник, било логично да се изабере датум у којем би се сви пронашли.

По свему судећи, грађани ће на тако нешто морати да чекају још годинама, јер политичари у БиХ већ четврт вијека не могу да се договоре и усвоје закон о празницима БиХ који би утврдио заједничке празнике који би се славили на нивоу цијеле државе. Због чега?

Чињенице

Шефица Клуба посланика СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Сњежана Новаковић Бурсаћ, истиче да приступ према празницима и обиљежавање празника у БиХ можда најсликовитије описује колико је ова земља унутар себе подијељена.

– Ми, дефинитивно, немамо исти поглед на чињенице. Бшњачки политичари их тумаче потпуно искривљено, па самим тим не можемо ни доћи до заједничког закона о празницима. То је разлог због кога се та тема избјегавала и избјегава већ годинама – истиче она за Српскаинфо.

Додаје да је највећи парадокс, бар када су у питању бошњачки политичари, то што истовремено желе да славе и 1. март и 25. новембар, иако та два празника један другог искључују.

Бурсаћева подсјећа да Бошњаци 1. март обиљежавају као такозвани „дан независности“ јер је на тај датум одржан референдум о изласку БиХ из тадашње Југославије, а на којем Срби нису учествовали.

Конфузан приступ

С друге стране, како наводи она, бошњачки политичари тврде да је 25. новембар „дан државности БиХ”, а тај датум је одабран у помен на прво засједање ЗАВНОБИХ-а 1943. године у Мркоњић Граду, када је БиХ дефинисана као једна од шест равноправних република у тадашњој Југославији. ЗАВНОБИХ је, истиче Бурсаћева, рекао да је ова земља и српска и хрватска и бошњачка.

– У томе се можда огледа и тај њихов конфузан приступ овој земљи и политици, који нас држи у блокади свих ових година. Бошњачки политичари не желе да реално и чињенично сагледају како садашњост, тако и прошлост – истиче Бурсаћева.

Сматра да би се 1. март требао обиљежавати као најтрагичнији дан у БиХ, јер су на тај датум Срби искључени из процеса који су довели Босну и Херцеговину до ратног сукоба.

Истовремено је, додаје она, тај датум један од најтужнијих дана у новијој српској историји због убиства српског свата, рањавања православног свештеника и догађаја који су након тога услиједили.