Маринко Божовић, предсједник Општинског одбора Српске демократске странке Источна Илиџа, упутио je Асоцијацији „Ствараоци Републике Српске“, Сенату Републике Српске и Борачкој организацији Републике Српске отворено писмо у вези са одликовањем Ненада Кецмановића Орденом заставе са златним вијенцем поводом Дана Републике Српске - 9. јануара.

Писмо преносимо у цјелости:

„Можда без користи за себе и друге, низашто, како је то писао Селимовић, почињем ову причу, ово писмо, али, цитираћу даље великог писца, сигурно из потребе која је јача од користи и разума. Јер, упутити критику било којој власти, а посебно данашњој, све је, изгледа, само не разумно. Но, часно је, а та чињеница поништава све друге контра аргументе и довољна је да ова ријеч, ово писмо оде у етaр.

Прославили смо Дан Републике Српске - 9. јануар, како је ко могао и осјећао, у зависности од тога на који начин воли Републику Српску, искрено и патриотски или из користољубља. Додијелила су се и одликовања. Некима. Другима којима су требала - нису. Увијек је то тако са признањима. Али овај пут, а како то наши властодршци у посљедње вријеме све чешће раде, свим Србима са ове и оне стране Дрине гурнули су прст у око избором одликoваних. Част и хвала онима који су задужили, достојно представљали и поносно истицали Републику Српску, те су за то одликовани ове или претходних година. Свако признање за вас је мало.

Али шта са онима који су одликовани, а нису то заслужили?

Шта са одликовањем Ненада Кецмановића, професора емеритуса Факултета политичких наука из Бањалуке, чију академску каријеру поштујем, али он одликовање није добио за академска постигнућа? Како објаснити чињеницу да онај који би, евентуално, признање и одликовање могао добити тек када се и посљедњи заслужни Србин одликује, а можда ни тада, добија то признање прије многих заслужних?

Орден заставе са златним вијенцем, који је поводом Дана Републике Српске, 9. јануара 2024. године добио Ненад Кецмановић, додјељује се за рад и изванредне заслуге у послијератном развоју Републике Српске, учвршћењу мира и међународне сарадње, за резултате и достигнућа од ширег значаја и размјера у афирмацији Републике Српске. 

Ненад Кецмановић и настанак Републике Српске не могу у исту реченицу, а камоли једно одликовање. Срамно је.

Ненад Кецмановић, блиски пријератни сарадник британских обавјештајаца.

Ненад Кецмановић, кандидат Савеза реформских снага Анте Марковића на изборима за члана Предсједништва БиХ и партијски друг Милорада Додика.

Ненад Кецмановић, члан Предсједништва БиХ, након што су Предсједништво напустили Биљана Плавшић и Никола Кољевић.

Ненад Кецмановић, човјек који је као члан Предсједништва БиХ у љето 1992. године гласао за Одлуку о проглашењу ратног стања у којој је ЈНА проглашена агресором а Српска демократска странка терористичком организацијом!

Ненад Кецмановић!

Ово писмо пишем, као што рекох, без користи за себе и друге. Јер штета је већ начињена. Немјерљива, али можда поправљива, ако занемаримо чувену изреку Валтазара Богишића „Што се грбо роди, вријеме не исправи“. Девиза Oрдена заставе са златним вијенцем је „Онај који свијетли људима и сам мора бити свјетлост“.

Ненад Кецмановић је у предратно-ратној БиХ гасио сва свјетла своме народу, а Милорад Додик је одлучио да их, одликовањем Ненада Кецмановића, угаси свим Србима, с обје стране Дрине. Срамота ме је ове срамоте, због свих Срба који су на било који начин били са нама и уз нас од рата до данас.

Ако постоји имало витештва у овим људима, а од памтивијека се одликовања дају за витешке подвиге, Oрден заставе са златним вијенцем Ненада Кецмановића биће враћен или одузет.

Ако орден вриједи онолико колико вриједи дјело онога коме је одликовање додијељено онда је Oрден заставе са златним вијенцем Ненада Кецмановића један безвриједан комад ничега.

Ако предсједник Републике Српске не зна коме да додијели одликовања, нека пита сарајевске Србе.

Ако могу, као припадник терористичке организације Српске демократске странке, како нас прогласи Ненад Кецмановић, да предложим коме бисте додијелили одузети Oрден, нека то буде Средњошколски центар „Источна Илиџа“ који је рат провео на првој борбеној линији, чинећи живот наше дјеце смисленијим и подношљивијим у ратном вихору деведесетих, а данас, захваљујући предсједнику Републике Српске Милораду Додику, раде у истим или горим условима, у касарни некадашње ЈНА!

Ако постоји имало витештва у свима нама, упутићемо исти апел. Ненад Кецмановић мора вратити Oрден заставе са златним вијенцем или се Ненаду Кецмановићу мора одузети Орден. Часно је. За историју је.

Од Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, Сената Републике Српске и Борачке организација Републике Српске тражим да се изјасне о овој иницијативи.“