Служењем Свете литургије у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима започело је молитвено сјећање на погинуле српске борце који су животе положили за одбрану Војковића, Грлице и Крупца у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Након Свете литургије служен је помен за 216 бораца, након чега су испред спомен-капеле у порти ове цркве положени вијенци у знак сјећања и захвалности онима који су своје животе уградили у одбрану Републике Српске.

Литургији и помену присуствовао је велики број вјерника, а начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић поручио је да је обиљежавање 4. августа израз поштовања према свима који су учествовали у одбрани Војковића, Грлице и Крупца, нагласивши да се на овом простору његују култура сјећања и поштовање институција.

Божовић је рекао да је као седмогодишњи дјечак свједочио ратним догађајима из августа 1992. године и да добро памти жртву коју су поднијели припадници Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде, Министарства унутрашњих послова и мјештани у одбрани овог подручја.

- Сваки борац, сваки цивил, свако дијете и свака породица која је остала на овом простору заслужују наше поштовање. Њихова жртва не смије бити заборављена, не само данас, већ сваког дана у години – рекао је Божовић.

Божовић је подсјети да се на данашњи дан  обиљежавања и 31 године од страдања Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја", те да је дужност сваког човјека да се сјећа свих страдалих, од Крајине до сваког погинулог борца који је свој живот уградио у стварање Републике Српске.

Божовић је поручио да из Војковића треба послати поруку будућим генерацијама да чувају сјећање на прошлост, али и да граде мир и међусобно уважавање и поштовање.

– Наше историје никада неће бити једнаке, али Србима у БиХ нико не смије забанити да његују културу сјећања, обиљежавају важне датуме и чувају ћирилицу – рекао је он и додао да „све што радимо треба да буде у интересу сваког становника овог простора, Српског Сарајева и Републике Српске“.

Захвалио је представницима институција Републике Српске и БиХ, Борачке организације Републике Српске, Министарства унутрашњих послова, ОБО „Илиџански борац“, породицама погинулих бораца и свим учесницима обиљежавања, истакавши да никада не смијемо заборавити демобилисане борце, породице погинулих, цивиле и све људе који су дали допринос одбрани овог краја.

- С поносом истичем чињеницу да је овај простор брањен и одбрањен, да линија коју је држала Војска Републике Српске никада није помјерана ни напријед ни назад. Бранили су своја вјековна огњишта, а простор Војковића, Грлце и Крупца кроз историју је био српски – закључио је Божовић.

Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ, поручила је да је обавеза свих институција и грађана да чувају сјећање на погинуле борце и све оне који су своје животе и дијелове тијела уградили у стварање Републике Српске.

- Окупили смо се да обиљежимо важан датум, али и да се захвалимо свима онима који су омогућили да Република Српска напредује, расте, јача, постане свјесна себе, своје стварности и онога што жели да постане у будућности – рекла је она.

Цвијановићева је поручила да политика не смије и не може да раздваја, већ да окупља око интереса Републике Српске.

– Интерес Републике Српске је да говоримо истину и покажемо захвалност и поштовање према свима који су омогућили да Република Српска буде стабилно мјесто за живот – поручила је Цвијановићева.

Говорећи о улози институција, истакла је да је њихова обавеза да његују колективно памћење и сјећање, али и да будућим генерацијама пренесу значај научених лекција из прошлости.

- Ја сам сигурна да Република Српска има добру будућност, и сигурна сам да су најтежа времена иза нас. Они који су дали своје животе и дијелове свог тијела оставили су нам обавезу да чувамо успомену на њих и светињу коју су нам предали, а та светиња јесте слободна Република Српска – рекла је она.

Према њеним ријечима, интерес Републике Српске заједнички је интерес свих њених грађана.

Фото: katera.news

Координатор борачких организација Сарајевско-романијске регије Горан Шеховац рекао је да на данашњи дан, 4. августа, одајемо пошту и сјећамо се храбрости бораца Војковића, Крупца и околних мјеста који су стали у одбрану свог народа и својих домова.

- Желим да одам признање свим припадницима Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова Републике Српске, тадашњим командантима и свим људима који су стајали на првим линијама бранећи народ и своја огњишта. Нисмо се имали гдје повући, зато што су иза нас била дјеца, родитељи – рекао је Шеховац.

Шеховац је истакао да вјерује да би пад овог подручја имао далекосежне посљедице и да би ток рата био другачији.

- Због тога је важно да се сјећамо свих који су учествовали у одбрани и дали свој допринос – рекао је он.

Према његовим ријечима, важно је да се сви ратни злочини над Србима истраже и процесуирају.

- Муслимани су починили прва злодјина у околини Сарајева, а потом и у Ледићима, Трнову, у Пресјеници и свим селима око Сарајева. Нико до сад није одговарао за те злочине, а исто тако не би ни одговарао да су се десила у Војковићима, Крупцу и Грлици – рекао је он.

Шеховац је навео да културу сјећања, традицију и поштовање према погинулима не смијемо заборавити.

Демобилисани борац Друге сарајевске бригаде Стојан Међо учествовао је у одбрани Војковића, Грлице и Крупца.

- Хвала свима који су одбранили Источну Илиџу, као и свим борцима и цивилима који су своје животе дали за Републику Српску - рекао је он.

Он је посвједочио да је 4. августа 1992. године био на Игману, те да је повучен у Грлицу када је непријатељска војска напала.

- Упали су у наше ровове, али смо их истјерали и имали су велике губитке - нагласио је Међо.

Предраг Пушара, дијете погинулог борца и припадника Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде, рекао је да је његов отац погинуо 1993. године, те да добро памти ратне године и гранатирање Војковића.

- Сјећам се граната које су испаљиване са Игмана. Мој рођак је као деветогодишњак рањен - рекао је он.

Према његовим ријечима, становници Војковића, Грлице и Крупца су бранили своје домове, а сјећање на погинуле и рањене борце и цивиле остаје трајна обавеза.

Четвртог августа 1992. године у раним јутарњим часовима почео је напад на Војковиће, Грлицу и Крупац, а само захваљујући херојској борби становника ових насеља спријечена је намјера непријатељских снага да заузму Илиџу и крену према Палама.

Током борби које су вођене 4. августа погинуло је седам, а тешко рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде, док је у току Одбрамбено-отаџбинског рата на овом подручју укупно страдало 217 бораца.

За одбрану вјековне српске земље и народа своје животе је дало седам српских јунака: Берибака Тихомир, Божовић Мирко, Крстовић Момчило, Мијовић Мирко, Нинковић Радивоје, Симанић Василије и Шеховац Милинко.

Одбрана Војковића била је један од преломних тренутака у Одбрамбено-отаџбинском рату, а послије ове битке бошњачке снаге се више нису усудиле озбиљније нападати српску тероторију.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата на овом подручју страдало је 216 бораца.

У току рата почело је обиљежавањем овог значајног датума за српски народ овог простора. По завршетку рата, обиљежавање четвртог августа је интензивирано како би сви становници Сарајевско–романијске регије одали почаст борцима који су животом спасили Србе од прогона.

Општина Источна Илиџа и ОБО "Илиџански борац" осим овог вјерског обреда, организовала је низ културних и спортских активности с циљем достојног обиљежавања велике битке за одбрану Источне Илиџе и чувања успомене на погинуле српске хероје.