Брано Хаџи Стевић из Бијељине, најбољи је студент у историји Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, чему свједочи његов просјек од 10.00, остварен кроз четворогодишње студирање на бијељинском одјељењу Правног факултета из Пала.

Хаџи Стевић у разговору за портал Катера каже да је диван осјећај када се осврне на претходних неколико година и схвати да је много тога постигао. Истиче да је од самог почетка студија вјеровао да ће једног дана неко цијенити његов постигнути резултат, успјех и оцјене из индекса.

Тако је и било. По завршетку основних студија, 27. јуна 2019. године, Брано је постао најбољи студент у историји Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, два мјесеца касније засновао радни однос на истом факултету као асистент, уписао мастер студије на Правном факултету у Београду, које је успјешно завршио просјечном оцјеном 10 у септембру прошле године и одмах, мјесец дана касније, уписао докторске студије на истом факултету.

Колико сте поносни и срећни због тога што сте остварили тако импозантне резултате и на чињеницу да сте најбољи студент у историји Правног факултета?

Брано Хаџи Стевић: Заиста је диван осјећај кад се осврнем на претходне године и видим да сам много тога постигао. Од почетка сам вјеровао да ће неко да цијени мој рад ако се добро покажем. Након првих оцјена сам то и потврдио, а онда сам само ишао ка свом циљу, а то је била моја жеља да радим на факултету. Свој успјех не бих само себи приписао него прије свега мојим родитељима и мојим професорима. Шта год да кажем или напишем о родитељима, биће недовољно да искажем своју захвалност за то што су ми пружили све.

Између осталог, увијек сам имао на уму да треба да нађем начин да им узвратим за све, а моји успјеси на студијама су управо били оно што је њима изазивало радост и понос. С друге стране, моји професори су увијек били ради да мојим колегама и мени пренесу знања која имамо и разговарају са нама о питањима која нас занимају. Да није било неких професора који су увијек имали стрпљења да са мном разговарају о правним темама које су ме занимале, да ми предлажу литературу, читају моје радове и објављују их, те да управо мене одаберу на конкурсу, не бих успио.

Након три године и девет мјесеци рада и залагања, дипломирао сам 27. јуна 2019. године, постао најбољи студент у историји Правног факултета и на тај начин захвалио свима који су годинама уназад били моја подршка, усрећио и њих и себе, те доказао и другима и себи да се рад исплати. Успио сам преко ноћи, али сам данима прије тога напорно радио.

Колико је било потребно труда и одрицања да бисте испунили своје зацртане циљеве и жеље током студија?

Брано Хаџи Стевић: Много труда и нимало одрицања је било потребно до остварења циља. Најпоноснији сам на чињеницу да сам сваку своју оцјену зарадио учењем, а не на било који други начин: без политике, утицајних родитеља, куповине дипломе на рате и било каквих неморалних или противправних утицаја. Напросто, знао сам шта желим и шта треба да урадим ако желим да постанем асистент. Нико ми није гарантовао да ћу да успијем у свом циљу, али сам одувијек вјеровао да ја то могу. Наведох да није било потребно одрицање јер ми та ријеч више указује на то да нешто невољно радим и да много губим.

Да бих остварио свој циљ, увијек сам знао да добро организујем своје вријеме. Нисам радио нешто што не желим нити је мој приватни живот испаштао због факултетских обавеза. За све сам имао времена и нисам допустио да ме било шта омета на путу ка мом циљу. Наравно, мноштво је оних којима је сметао мој успјех, факултет на којем сам студирао, море правника на бироу, па су увијек имали да нешто негативно кажу, али увијек се водим тим да су и они који ме подржавају и они који то не раде, моја мотивација да будем још бољи.

Фотографија: Приватна архива

Шта Вас је то привукло да након техничке школе упишете  право и гдје сте себе видјели након студија?

Брано Хаџи Стевић: Правни факултет сам уписао из више разлога: породична традиција, мноштво пословних прилика које отвара диплома правног факултета, склоност ка друштвеним наукама, као и љепота правничког позива. У средњој школи сам у првом мјесецу схватио да се не проналазим у томе, иако су моје оцјене биле високе. Ипак, тај период сам искористио да размислим подробно о томе чиме бих волио да се бавим у будућности, али и да много читам.

Српски језик и историја су одувијек били моји омиљени предмети, а блиско су повезани са правом – оно тражи прецизност као српски језик, али и свеобухватност и широко знање као историја. Кад томе додамо да сам у породици имао претка који је тридесетих година прошлог вијека постао доктор права и о којем се одувијек говорило са највећим поштовањем, правни факултет се напросто јавио као логично рјешење. Одабрао сам да упишем Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, како због тога што је имао одјељење у мом граду, тако и због мог вјеровања да јавни факултет сигурно пружа квалитетно знање, а потоње године су потврдиле моје вјеровање.

Колико Вас је обрадовао позив да останете у радном односу на Катедри и колико је у данашње вријеме важно да један млад човјек тако брзо, након студија добије посао?

Брано Хаџи Стевић: Прилика да радим на факултету је остварење мог вишегодишњег сна. Већ након два мјесеца студирања сам знао што бих волио да радим и мој сан је октобра 2019. године постао стварност, са навршене 22 године. Неописив је то осјећај, а посебно ако се узме у обзир да сам постао асистент професору којег сам неизмјерно поштовао и којег и данас поштујем, а сем тог асистент сам на предметима које волим. Професор Радомир Лукић није само мој професор, него је небројено пута према мени поступио као родитељ. Својим биолошким родитељима и свом академском оцу дугујем највише. Знам да је данас ријеткост да неко добије посао одмах након дипломирања, али ми је драго да сам и ја доказ да се рад препознаје и награђује. То шаље једну дубљу поруку и друштву које безнадежно посустаје у мору неправди које нас окружују и одлази из Републике Српске за коју су се наши очеви борили и градили је.

Колико сте озбиљно схватили свој нови задатак и улогу, који дио посла Вам се највише допада?

Брано Хаџи Стевић: Већ при крају прве године сам се озбиљније заинтересовао за научно-истраживачки рад и почео да пишем свој први научни рад. Рад на факултету управо омогућује изградњу научника, па бих волио да у годинама пред нама то постанем. Рад са студентима је заиста посебан, не само мени него и студентима који су такорећи моја генерација. Управо је тај рад са младим људима и могућност напредовања које нуди мој позив нешто што највише волим у мом послу. Као што сам озбиљност показао на студијама, тако се трудим да то покажем и на послу. Мислим да је једна од првих асоцијација на мене управо то, па се трудим да и пословне и образовне задатке испуњавам савјесно, одговорно и најбоље што могу. На том путу наилазим на позитивну повратну реакцију студената и професора од којих учим, што ми свакодневно показује да сам одабрао прави посао за себе.

Колико сте  задовољни залагањем и радом студената којима држите вјежбе, да ли су довољно вриједни као Ви својевремено?

Брано Хаџи Стевић: Као и у свему, увијек постоје вриједни људи који ми уљепшају дан и због којих се осјећам поносно. Трудим се да бруцошима представим материју Теорије државе и Теорије права кроз мноштво примјера из свакодневног живота, а велика награда за мене је кад видим да они управо те примјере пишу на колоквијумима. Другим ријечима, лакше схватају материју на тај начин, што ми много значи јер сам ја ту због њих, а нису они ту због мене. Будући да нема велике разлике у годинама између мојих студената и мене, одлично сарађујемо на обострано задовољство и често уочим да су много опуштенији у разговорима са мном и да се не устручавају да питају оно што их занима. Настојим да им увијек укажем на то да сам врло рад да им помогнем кад год могу, а они то и користе будући да свакодневно одговарам на мноштво студентских и-мејлова. Међу мојим студентима су будуће судије, тужиоци, адвокати, а сигурно и асистенти, па ме сама та помисао радује и желим да им на путу ка томе буде велика подршка.

Фотографија: Приватна архива

Какви су Ваши даљи планови у будућности, да ли планирате да останете дуго на факултету или себе видите на некој другој позицији?

Брано Хаџи Стевић: Тренутно сам на докторским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду, на ужој научној области теорија државе и права, социологија права и филозофија права. Стога, план ми је да у наредним годинама докторирам и да напредујем у научном и пословном смислу. Од првог радног дана на факултету до данас нисам ниједног часа помислио да бих волио да радим нешто друго. Стога, надам се да је преда мном универзитетска каријера, а сигурно да  бих волио да одем на усавршавање негдје у иностранство – привремено. Жеље које сам имао током основних студијама су ми се оствариле, а надам се да Бог да ми да снагу да наставим, уз труд и подршку мојих професора и драгих људи. 

Биографија:

Брано Хаџи Стевић је рођен 25. јануара 1997. године у Бијељини, гдје је завршио основну и средњу школу. Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву је уписао 2015. године, а дипломирао 27. јуна 2019. године просјечном оцјеном 10.

Октобра 2019. године је уписао мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на правно-теоријском модулу и теоријско-правном под-модулу. Завршио је мастер студије 30. септембра 2020. године, просјечном оцјеном 10, одбранивши мастер рад на тему „Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине као формални извори права“.

Новембра 2020. године је уписао докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на ужој научној области теорија државе и права, социологија права и филозофија права.

На Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву ради од новембра 2019. године у звању асистента на предметима Теорија државе, Теорија права и Правно нормирање. Досад је написао два научна рада и учествовао на једном научном скупу и више студентских конференција.