На данашњи дан, прије 32 године, у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, муслиманске снаге су убиле три медицинске сестре и 18 војника Војске Републике Српске.

У Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима у Источној Илиџи служен је парастос а прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на мјесту њиховог страдања обиљежена је још једна тужна годишњица стравичног злочин над 21 борцем Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, који су своје животе оставили на обронцима Бјелашнице.

Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације „Илиџански борац“ Саша Шкобо истиче да је дан страдања на Чаклама један од најтежих дана у историји Војковића и Трнова.

- Напад се десио рано ујутру око 6 часова у заштићеној зони, након што је потписано примирје. Са својом групом људи сам дошао међу првима, око 8 часова и затекли смо медицинску сестру Миланку Аксентић живу, али тешко рањену. На њу рањену, лежећи на ливади, „војник“ је испалио читав рафал, од ноге према глави. Нисам сигуран, али мислим да је директно у тијело јој отишло пет-шест метака. Она је тада, ипак, преживјела – рекао је он.

Фото: katera.news

Према његовим ријечима, посебно боле чињенице да за тај злочин нико није одговарао.

- Наша полиција је направила извјештај, али никад никакав процес није покренут. Једино што можемо је да се сјећамо тих људи и да не допустимо да овај тешки дан падне у заборав – навео је Шкобо.

Како истиче, годинама покушавају да подину споменик жртвама на мјесту страдања, али федералне власти не дозвољавају.

- Сваке године упутимо захтјев, а у једном тренутну је актуелни начелник Трнова Ибро Берило послао један као позитиван одговор, као да би се то могло десити али иза тога се крила зачкољица око имовинско-правних односа, тако да је то, изгледа, немогуће урадити. У посљедњим годинама бавимо се идејом да споменик поставимо негдје на територији Републике Српске, а ја сам предлагао да то буде на линији разграничења општина Трново и Источна Илиџа, негдје око Крупца – истакао је он.

Фото: katera.news

Синиша Голијанин, предсједник Скупштине општине Трново, истиче да је ријеч о монструозном злочини.

- Злочин у којем су прекршена сва правила ратовања и злочин који нема оправдање. Најтужније је што још увијек није нико одговарао и то сматрам једним од највећих пропуста судова и тужилаштва. Тражићемо од представника српског народа у државној власти да покрену питање овог злочина и многих других – рекао је.

Према његовим ријечима, Трново је поднијело велику жртву у Одбрамбено-отаџбинском рату, те да је страдао велики број бораца и цивила.

- Осим великих губитака људства, страдала је и инфраструктура и још увијек се боримо са тим посљедицама – рекао је он.

Фото: katera.news

Небојша Минић је у нападу прије 32 године изгубио оца Момира, а за то је сазнао гледајући телевизијски прилог.

- Био сам, као војно лице, у Маховљанима на дужности и навече сам гледао телевизијски прилог у којем сам видио угљенисано тијело на носилима. Касније са сазнао да је ријеч о мом оцу – рекао је он, истичући да посебно боли чињеница да је ријеч о подмуклом злочину.

Фото: katera.news

Муслиманске снаге су на данашњи дан 1994. године, прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, убиле 21 борца Војске Републике Српске. Злочин је извршен на превару - муслиманске снаге су тада, уз помоћ Унпрофора, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. године око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжењерија и санитетско особље.

Убијени су припадници Војске Републике Српске из Трнова и Источне Илиџе, а за тај злочин нико никада није одговарао.

Тог дана убијени су: Ристо /Мирко/ Анђић, Радмила /Маринко/ Бјелица, Тања /Славко/ Бјелица, Ненад /Душан/ Голијанин, Стојанка /Петар/ Голијанин, Славко /Радослав/ Кењић, Момчило /Саво/ Крстовић, Бранко /Шпиро/  Милић, Момир /Илија/ Минић, Славиша /Миленко/ Мочевић, Горан /Миленко/ Мочевић, Перо /Милош/ Павловић, Велимир /Реља/ Поповић и Мирко /Млађен/ Самарџија.

Страдали су и: Ранко /Добрило/ Самарџић, Васо /Ристо/ Сикима, Никола /Душан/ Сикимић, Александар /Милош/ Видаковић, Светозар /Милинко/ Шешлија, Жарко /Саво/ Ђогић и Ђуро /Милош/ Чанчар.