Чарлс Буковски је њемачког поријекла, и првих једанаест година живота је провео у Њемачкој. Овај мигрант је стекао славу као писац у САД-у седамдестих и осамдестих година. Његове књиге су биле најчешће крадене у САД-у.

Хајнрих Карл Буковски, рођен је 16. августа 1920. у Андернаху као једино дијете брачног пара Катарине Фет и Хенрија Хајнриха Буковског. Мајка му је била шваља из тог малог мјеста, блага особа, округлог лица и великих очију.

Отац је био Американац из Пасадене у Калифорнији, поријеклом Нијемац и наредник америчке војске. Након што је служио као окупациони војник у Њемачкој, оснивао је грађевинску фирму и банкортирао. Отац је био грубог изгледа и карактера. Често га је тукао.

Породица се 1923. сели у САД у Балтимор. Једанестогодишњи Чарлс или Хенк како су га звали, говорио је енглески с њемачким акцентом, па су га дјеца малтертирала.

1924. - селидба у Лос Анђелес.

Чарлс је у 5. разреду био ослодођен наставе - због акни које су оставиле траг на његовом лицу за цио живот. Буковски је читао: Хемнгвеја, Синклера Луиса, Шервуда Андерсона, Џон Дос Пасоса, Д.Х. Лоренса…

Касније се уписује на факултет, прекида студије и сели се по Америци радећи разне послове.

Док је возио кола хитне помоћи, 1942. у Сан Франциску упознаје се са класичном музиком. И то му остаје за цио живот - као акне, пише "Дојче Веле".

Бајришер Рундфунк: “Буковски је писао лаке руке и сувим хумором о ужасу баналног, о лаким женама, коњским тркама, биједним пословима, радостима пијанства.

Чудно да га није занимала рок музика, џез или блуз, већ класична музика, Бетовен, Чајковски и Малер, дјела бијелих старијих мушкараца, чија музика оптерећена патосом функционише као машина глорификације и узвишености.

Буковски је био старији од бунтовних студената 70-их. Знао је шта долази. У сваком случају, ти његови млади обожаваоци дивили су се његовим лаконским реченицама о баналној стварности.

Кад би нацврцан сјео за писаћу машину, у позадини се чула класична музика. Његове чудесно једноставне, јасне реченице, говоре о постојању без икакве наде, без неке визије, како то људи данас воле да кажу, о животу који се одвија на самом дну материјалистичког свијета.

Упркос мизантропији, његови су текстови увијек препуни њежности према другима. Амерички егзистенцијалиста Буковски спада у ред с Хамсуном и Селине. И у будућности ће имати читаоце, то би требало да је јасно”.

- Буковски је радио и у пошти, сортирао је и разносио писма и о томе написао свој први роман “Човјек са кожном торбом”, који се сматра класиком андерграунд литературе, мада се ради само о поштару пијанци који због безовљности пропада у свакој области свог живота. Али је свјестан да не мора да се плаши неких озбиљних посљедица. Бијели Американци 70-их година нису знали за егзистенцијалне страхове - пише Велт.

О себи је једном рекао:

Представљају ме храбријом и талентованијом него што сам био. Преувеличава се ... људска раса све преувеличава, своје јунаке, своје непријатеље, свој значај”.

Берлински "Таз" пише да му је часопис за литературу посветио посебно издање. Ради се о часопису "Drecksack", што би у слободном преводу било олош и у чијем поднаслову пише - читљив часопис за књижевност. “То би се допало Буковском који није волио ни часописе за литературу нити књижевне вечери. Часопис издаје Флоријан Гинтер, добар познавалац Буковског чија књига “Notes od a Dirty Old Man. Чарле Буковски од А до Ш” излази ових дана”, пише "Таз".

Аутор чланка у "Билду" пише да је и дан данас љут на Буковског јер је само једном био у свом и ауторовом родном мjесту Андернаху, градићу на Рајни са 25 000 становника.

“Још сам ишао у школу, неколико минута хода од куће у којој се родио, када је Буковски 1977. објавио своју “Fuck Machine”. Апсурдне приче о 12 летећих мајмуна који заправо не желе да копулирају, и о професору из Хитлерове Њемачке који је послије рата измислио савршену "Fuckmmaschine" за Американце.

Године 1978, када је због књижевне вечери дошао у Њемачку, канцелар је био Хелмут Шмит, а селектор фудбалске репрезентације Хелмут Шен.

Иза нас је била незапамћена зима, мислили смо да ћемо се удавити у снијегу. Буковски је дошао у Андернах и био запрепашћен поплавом изливене Рајне коју је послије описао у књизи о тој посјети Њемачкој.

Лијепа вила у којој је провео првих једанаест година била је неко вријеме бордел - Буковском би се то допало.

Градоначелник Андернаха Ахим Хитен (63, СПД), обожавалац Буковског попут мене, прије неколико недјеља писао је удовици: “Савезна покрајина Рајна-Палатинат жели да оснује Буковски награду, за младе писце који су неконвенционални и оштри, као што је Буковски. Удовица није одговорила.”

Чарлс Буковски био је ожењен два пута и има ћерку рођену 1964. Боловао је од леукемије. Умро је од упале плућа 9. марта 1994. “Don't try”, не покушавајте - пише на његовом надгробном споменику.