Интерес грађана за одлазак из Српске и БиХ нимало не јењава. Штавише, све више их је спремно да спакује кофере и, ако је могуће, са ових простора оде једном за свагда.

Када бисте их питали шта је то што их тјера одавде, једини одговор засигурно не би био скупоћа и мале плате.

Наравно, у иностранство иду и због лошег овдашњег животног стандарда и жеље да својој дјеци обезбиједе неко боље сутра, али им је, свакако, дозлогрдило да живе од избора до избора, надајући се неким промјенама набоље.

Карта у једном правцу

Те промјене, нажалост, углавном изостају, тако да они који остају настављају да се спотичу о корупцију, непотизам, проблеме у запошљавању, образовању, лијечењу…

Зато не чуди што многи, прије свега млађи и образовани, и ногама и рукама „копају“ да оду одавдје, по могућности у једном правцу.

Истраживање Института за развој младих „КУЛТ“ показало је да, од укупног броја испитаника, половина жели да напусти БиХ, а намјера већине је да се дочепа Њемачке или неке друге западноевропске државе.

– У Њемачкој би ускоро требало да буде усвојен нови закон о имиграцији, што ће олакшати одлазак грађана Западног Балкана у ову државу. Такође, од како је Хрватска постала чланица шенгенске зоне, треба очекивати експлозију одласка наших људи у Њемачку преко ове државе. Наиме, они ће лакше добијати хрватске визе, па ће преко хрватских фирми одлазити да раде по европским земљама, као подизвођачи. Слично је и са Словенијом и Чешком – каже за „Српскаинфо“ Властимир Видић из агенције „Скенер Глобал“ Минхен.

Наглашава да интерес грађана БиХ за одлазак са ових простора не јењава.

– Људи, једноставно, вапе за бољим животом. Најприје оде један члан, а онда, углавном, слиједи спајање породица. Млади и људи средње животне доби најчешће одлазе са жељом да се никада не врате – наглашава Видић.

Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, за 11 мјесеци лане у Њемачку и Словенију отишло је 17.700 људи. Од 2013, па закључно са прошлом годином, само у ове две државе је, преко АРЗ, отишло скоро 102.000 становника БиХ.

Четврт милиона људи отишло

Демографи упозоравају да се од 2013. до краја 2021. из БиХ иселило скоро 234.000 људи.

– Већ сада, Њемачка тражи све више радника са простора Западног Балкана. То значи да би ускоро држављани тих земаља могли да добију повлашћени приступ њемачком тржишту рада, кроз дуплирање годишње квоте на 50.000 радника и увођење „карте шанси“, као једне врсте зеленог картона – каже за „Српскаинфо“ професор демографије Стево Пашалић.

Према његовим ријечима, уз олакшице које земље Западне Европе уводе, нереално је очекивати да људи овдје остану, ако се нешто брзо не промијени.

– У овом тренутку, у Њемачкој се највише траже медицински радници, љекари, стоматолози, медицинске сестре, геронтолошке сестре, те скоро сви занати. Широк је спектар занимања, али највише су у питању сектори угоститељства, грађевине, медицине и услужних дјелатности. Све ово значи да морамо кренути са реформом образовног система, да се промовишу, на примјер, занатски послови. Тако се код нас на занимања која су дефицитарна уписује по неколико ученика у школама, попут тесара, зидара… Дуално образовање је у неким земљама дало одређене резултате, али су се у његовој примјени уочиле одређене мањкавости. Просто, дисбаланс на тржишту рада мора се анулирати – упозорава Пашалић.

Предузећа без радника

Чињеница је да је, због све масовнијег одласка наших људи у иностранство, у Српској и БиХ све осјетнији недостатак радника.

– Како је велики број наших људи прилику за рад и живот већ потражио у иностранству у посљедње вријеме, посљедице недостатка радника осјете све бранше, односно многи послодавци. Највише је отишло мајстора, уско стручне специјалистичке радне снаге, као и обичних радника. А уско стручну радну снагу је тешко, готово немогуће надокнадити у кратком року – истиче за Српскаинфо директор Агенције за посредовање у запошљавању „Спектар“ Бањалука, Мирослав Вукајловић.

Упозорава да су посљедице по предузећа која су остала без тих радника велике.

– Њихове укупне перформансе и конкурентност падају из дана у дан, што угрожава опстанак тих организација, а самим тим и постојећих радних мјеста. Примјетно је и да одлазак „обичне“ радне снаге, за разлику од претходних времена, већ изазива бројне проблеме у попуни радних мјеста. То су послови за које не треба претходно знање, као што су једноставни послови у производњи, разне врсте помоћних и сезонских послова, послови доставе – каже Вукајловић.

Губимо људски капитал

Према подацима у извјештају УН за 2022. годину „Перспективе свјетског становништва“, БиХ заузима неславно прво мјесто на листи земаља с највећим смањењем броја становника на свијету. Наиме, како се истиче у извјештају, БиХ годишње губи више од 1,5 одсто свог становништва. Под насловом „Ова балканска земља годишње изгуби један цијели град“, аустријски лист „Хеуте“ објавио је текст о исељавању из БиХ, наглашавајући како се тај тренд и даље наставља.

– Међутим, миграциони образац се промијенио и то се првенствено огледа у структури оних које одлазе, те начину и мотивима одласка. Некада је међу мигрантима најзаступљенија била нискоквалификована мушка радна снага, док су данас носиоци миграционих процеса високообразоване особе. Одлив стручњака, уз старење становништва и опадање ионако ниске стопе наталитета, засигурно представља један од највећих изазова савременог друштва у БиХ. Осим што исељеници односе свој биорепродукциони потенцијал, јер се углавном ради о особама у оптималној репродуктивној доби, њиховим одласком истовремено се губи и вриједан, а често и ненадокнадив људски капитал – упозорава Пашалић.